Imati tetku posebno je i neprocenjivo bogatstvo za svako dete. Svaka ženska osoba raduje se saznanju da će da postane tetka, a kada se to i desi, taj osećaj pamti za ceo život.
Za tetke nas vezuju najlepša iskustva i najtoplije emocije. Štaviše, doživljavamo ih kao druge majke.
"Majka zamenu nema, ali jedina osoba koja može da konkuriše za to mesto jeste tetka. Ona je i najadekvatnija i najprirodnija zamena u slučaju da majka iz bilo kog razloga dugo nije u mogućnosti da bude pored deteta", kaže za "Blic" Radmila Grujičić, psiholog u psihocentru "Psihomedika" u Jagodini, .
Neretko su deca bliskija i opuštenija sa tetkama nego sa roditeljima. Zašto?
"Zato što roditelji, takva im je uloga u životu deteta, moraju da budu i strogi. Oni su ti koji moraju da vaspitavaju decu, a to podrazumeva i kažnjavanje. Kod tetaka toga nema. Vaspitavanje nije njihov posao, te je kod njih, što se kaže, široka demokratija. Kao i kod baka i deka, gde je sve dozvoljeno, s tim što su tetke, za razliku od baka i deka, istih godina kao roditelji dece i samim tim i bliskije najmlađima", kaže Grujičićeva.
Tetkama se može poveriti i ono što roditelju ne sme, jer nema straha od grdnje niti kazne. One su posebno blago za devojčice u pubertetu koje lutaju za pravim odgovorima na mnoga pitanja i moraju štošta od života da probaju prvi put.Tada je tetka nezamenljiv sagovornik, jer od drugarice zna više, a neće, kao majka, da kažnjava za svaku grešku.
I kada imaju problema u porodici, s roditeljima ili u slučaju većeg problema ili krize u kući, deca se najradije žale i poveravaju tetkama. Njih najbolje znaju, u njih imaju poverenja jer su tetke na neki način ipak članovi porodice i u njihovu dobronamernost se najmanje sumnja. One se, baš kao i roditelji, istinski raduju malim i velikim uspesima "svoje" dece i uvek navijaju za njih. Oduševljavaju se kada saznaju da je dete naučilo da vozi bicikl, dobilo peticu iz matematike, napisalo najbolji sastav iz srpskog jezika...
Ali razumeju, nudeći pride rame za plakanje, i kada se ne nađe pravo rešenje za nejednačinu i kada zaljubljena glavica promaši temu na pismenom zadatku.
Tetke nećake na neki način smatraju svojom decom, što ima i svoje psihološko utemeljenje u činjenici da ih veoma mnogo vole, a osoba koja se voli doživljava se kao svoja.
"Ljubav prema deci od braće i sestara ne smanjuje se kada tetka dobije svoju decu. Jednostavno, svako ima svoje mesto u srcu, jer ne kaže se uzalud da se ljubav deljenjem uvećava. Za ovaj slučaj to baš važi", kaže Grujičićeva.
Ona dodaje da se i žene koje nemaju svoju decu kroz decu braće ili sestara na neki način ostvaruju kao majke i manje pate što nemaju decu od onih žena koje nemaju ni sestriće ni bratance.
(MONDO)