Deca mlađa od tri godine ne bi trebalo vreme da provode ispred televizora. Prosečno dete u današnje vreme do sedmog rođendana provede ukupno čitavih godinu dana "prikovano" za ekran.
Ograničavanje vremena koje deca provedu u gledanju televizije doprinosi boljem zdravlju i pravilnijem psihofozičkom razvoju, poručuju lekari. Prosečno dete u današnje vreme do sedmog rođendana provede ukupno čitavih godinu dana "prikovano" za ekran, a tokom detinjstva klinci maltene više vremena borave pred televizorom nego u školi.
Nekontrolisani pristup igračkim konzolama, tabletima, televiziji, smartfonovima i kompjuterima povezana je sa rastućim problemom gojaznosti i povišenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa dva, a prosečno dete danas odrasta pred pet različitih vidova monitora ili ekrana u kući.
Izloženost različitim sadržajima u meri i na način koji je danas postao uobičajen može da dovede do problema sa fokusiranjem pažnje i drugih psiholoških poteškoća, upozorava dr Arik Zigman, razvojni psiholog.
"Smanjenje ukupnog vremena koje deca u toku dana provedu pred ekranom, ali i odlaganje 'pristupa' televiziji za nešto stariji uzrast donelo bi značajne prednosti kada je reč o dečjem zdravstvenom stanju ali i psihološkom razvoju", kaže on.
Suviše vremena pred ekranom negativno utiče i na sposobnost dece da kasnije uspostavljaju dobre odnose sa drugima, kao i na njihove socijalne veštine.
Roditelji danas televiziju često koriste kao "elektronsku bebisiterku", ili nešto što će deci nadoknaditi njihovu pažnju, ali, bez obzira na tempo života, lekari upozoravaju da se deci mora ograničiti vreme koje provode pred ekranom.
Do treće godine deca uopšte ne bi trebalo da gledaju televiziju, u uzrastu između tri i sedam godina tu aktivnost treba ograničiti na oko pola sata dnevno, a između sedme i dvanaeste godine u gledanju televizijskog programa deca mogu da provedu oko sat vremena u toku dana, prenosi preporuke lekara "Dejli mejl".
(MONDO)