Šta su uzroci, kako se manifestuje i kako rešiti odbojnost dece prema matematici pitali smo školskog psihologa, a kako da ova nauka bude zabavna saznali smo na manifestaciji Maj mesec matematike.
Jedan od predmeta s kojim đaci najviše muku muče i koji je najčešće na listi omraženih je matematika, što posebno dolazi do izražaja pri kraju školske godine.
Uzroci zbog kojih deca imaju odbojnost prema određenom školskom predmetu su razni, počev od neprilagođenosti zadataka, preko neprilagođenosti načina rada nastavnika, pa do smetnje u razvoju ili specifične teškoće koje mališani mogu da imaju.
"Kada govoirmo o neprilagođenosti zadataka to se odnosi na težinu zadataka, prema mogućnostima učenika. Kada su suviše laki zadaci deci je dosadno ili su suviše teški zadaci, pa deca ne mogu da ih rešavaju. Zadatak treba da predstavlja izazov, ali da ne nadilazi mogućnosti deteta. Važno je dobro odmeriti težinu zadataka. Takođe, sadržaj treba da bude zanimljiv, vezan za konkretne stvari, povezan sa iskustvom iz života, drugim nastavnim predmetima i interesvanjima dece. Neprilagođenost jezika može da predstavlja problem. Jezik koji se koristi u zadatku treba da bude prilagođen uzrastu učenika, treba koristiti reči odnosno pojmove koje deca razumeju da ne bi došlo do zbunjivanja i nerazumevanja pročitanog, ako dete ne razume zadatak sve ostalo nema smisla", kaže za MONDO psiholog osnovne škole "Marija Bursać" Dragana Mladenović.
Ona dodaje da su uzroci zbog kojih deca teže savlađuju matematiku takođe i smetnje u razvoju. Uzroci mogu biti: ADHD hiperkinetički sindrom, disleksija -problem sa čitanjem i razumevanjem pročitanog, dizgrafija - teškoće u pisanju, diskalkulija - teškoće u računanju...
"Više od 10 odsto dece ima problem da teško broje, ne mogu da pišu po jednoj liniji, mešaju kolone i cife, teško prate numeričke podatke, kod njih se avlja zamor jer puno energije troše kod čitanja i pisanja pa onda ne mogu da razmišljaju o reševanju samog zadatka. Nastavnici to tumače kao lenjost. Oni čak ni jednostavne matematičke i rutinske operacije koja većina učenika izvodi napamet za njih su teške ili nemoguće i najmanja sitnica im odvlači pažnju", objašnjava Mladenovićeva.
Odbojnost prema određenom predmetu može se manifestovati: zaboravljanjem udžbenika i zbirke, sveske, olovke, geometrjskog pribora, zaboravljanjem i nedonošenjem domaćih zadataka, kašnjenjem na čas matematike, bežanjem sa časa u starijim razredima, pojavom psihosomatskih problema (bolovi u stomaku, bolovi, mučnina), uznemirenošću (često ustajanje s mesta)...
"Đaci koji imaju odbojnost prema određenom predmetu tokom tog časa često nađu razlog da se šetaju - radi rezanja olovke, treba im gumica... Uznemireni su i pokušavaju da reše napetos ustajanjem. Često odlaze u toalet. Neka deca pokazuju nezainteresovanost, pričljiva su, nedisciplinovana, ometaju nastavu, otvoreno odbijaju da rade na času, verbalno se sukobljavaju sa učenicima iz odeljenja i nastavnikom", dodaje Dragana.
Školski psiholog ističe da je za prevazilaženje odbojnosti važno razviti pozitivan odnos prema matematici ili bilo kom drugom predmetu.
"Važno je da znaju da matematika nije bauk, već da nam je potrebna u svakodnevnom životu . Đake treba podstaći ih da igraju tablić, domine, koriste modernu tehnologiju, da računaju koliko im je novca potrebno za kupovinu... Kada dete svhati da mu nešto treba onda će to da uči i da prihvati. Takođe, đaka treba podstaći da dok rešava problem naglas razmišlja", savetuje Dragana Mladenović.
Da je matematika svuda oko nas - u kosmičkim dubinama, u kompjuterskim procesorima, u prašumama i okeanima, u pčelinjaku, pekari i na dečjem igralištu demonstrira se tokom manifestacije Maj mesec matematike, koji je organizovan u 15 gradova Srbije.
izvor: Mondo
