Poslednjih desetak godina seoske manifestacije, popularne "ijade", doživele su pravu ekspanziju, pa gotovo da i nema mesta u Vojvodini koji nema neku svoju "ijadu".
Za ovu godinu prijavljeno je 1.100 takvih manifestacija, među kojima je većina lokalnog karaktera, ali ima i onih koje gaje decenijsku tradiciju i privlače goste i van granica naše zemlje.
Dešavanja poput turijske "Kobasicijade" ili kačarevske "Slaninijade" okupljaju na hiljade posetilaca, ali postavlja se pitanje koristimo li dovoljno njihove potencijale.
"Bili, jeli i pili", tako se u tri reči može okarakterisati provod na većini vojvođanskih manifestacija.
Iako su one dobra prilika za promociju nekog mesta i predstavljanje njegovog bogatstva u kulturnom, istorijskom i svakom drugom smislu, ne bi li se gosti duže zadržali, kod nas se u većini slučajeva sve svede na iće i piće.
Gvozden Perković iz Turističke organizacije Vojvodine kaže da sve manje turista želi da ode negde kako bi mogao samo da jede i pije, te da se njih mora osmisliti kvalitetan sadržaj, kako bi imalo šta da se ponudi.
"To je sve više aktivan odmor ili neki slični sadržaji. Mi imamo u Vojvodini šta da ponudimo i sve te sredine imaju divne sadržaje, ali ljudi se moraju obrazovati, a to znači da im neko iz turističke branše objasni kako se to radi, kako se dočekuju gosti, kako se pravi turistički proizvod", smatra Perković.
Najbolji vojvođanski turistički proizvod je hrana, a većina manifestacija vezana je upravo za to.
Inače, na Koviljskoj rakijadi, 17. po redu, nastupiće oko 100 proizvođača rakije, a ovu tradicionalnu manifestaciju otvorili su danas predstavnici ambasade Brazila u Srbiji.
Iako imamo nadaleko prepoznatljive proizvode, ne koristimo dovoljno njihove potencijale, smatra Perković, jer se oni mogu kupiti samo za vreme trajanja manifestacije.
Primer za to je turijska kobasicijada.
"Treba da se zapitamo zašto, kad već imamo jedan takav brend, taj proizvod ne možemo da kupimo u rafovima supermarketa tokom cele godine. Znamo svi za tu kobasicijadu, ona je čuvena, ali sve to se pretvori u dva - tri dana vašara", rekao je Perković .
Da bi se sve to podiglo na viši nivo, potrebna su i određena finansijska ulaganja.
Manifestacije treba da budu samo inicijalna kapisla šire misije očuvanja seoskih sredina, jer bi brendiranjem proizvoda, po kome je neko mesto poznato i njegovim plasiranjem na tržište, od njegove proizvodnje moglo da živi celo selo.
izvor: RTV
