"Budi frajer i kad gubiš, nebo je uz nas, poletećeš dok me ljubiš, samo dodaj gas", iz ove Nikitine pesme se može zaključiti da je frajer nešto izuzetno pozitivno. Da li je zaista tako?
Domaći mediji odreda su preneli da je Monika Beluči onomad za Milorada Čavića rekla da je "dobar frajer" iako je, u originalu, čuvena Italijanka rekla da misli da je srpski plivač lep. Ali to ne odzvanja u ušima kao reč "frajer".
Jer, frajer je dasa, baja. Frajer je, kako je duhovito definisao jedan posetilac sajta vukajlija.com, momak koji "ne skida devojkama zvezde već mrak".
U dublju analizu upušta se, recimo, magazin za frajere "Men’s health". Tamo piše da frajer mora da ima samopouzdanje, duhovitost, intelekt, stil, inicijativu, sposobnost i, iznad svega, "ono nešto" ili "x faktor". To su, valjda, moderne sintagme za "harizmu".
Rečnik Matice srpske je, još u starom izdanju, definisao frajere kao "besposlene mlade ljude nedoličnog ponašanja, mangupe, huligane" pa i kao "budale".
Preokret je nastao sedamdesetih godina prošlog veka, a osvedočen je u filmu "Mlad i zdrav kao ruža" Jovana Jovanovića. Dragan Nikolić glumi neviđenog frajera (besposlenog huligana, kriminalca) koji, ne lezi vraže, uz to "pozajmljuje dobra kolica i šeta dobre ribone". Iako je film kasnije nekim čudom pojeo mrak na 35 godina, pozitivno značenje reči "frajer" se proširilo.
Na to bi se Nemci, verovatno, nasmejali. U nemačkom je frajer (freier) bio i ostao izraz za muškarca koji obilazi prijateljice noći i plaća za seks. To je čovek koji se koristi uslugama kolgerli. A kako se različitosti u Nemačkoj poštuju, frajer može biti i čovek koji koristi usluge žigola ili kolboja, piše DW.
A ko su gilipteri? Gilipter se odomaćio u srpskom jeziku kao nešto pretežno negativno, ali bezopasno i to sve zahvaljujući frajeru.
Drugi posetilac sajta vukajlija.com tvrdi da su očevi u Vojvodini, kada bi im ćerke nalazile frajere, govorili: "’Di ćeš s tim gilipterom!?" Rečnik nije definisao ovu reč, ali je zgodno reći da je to jedan od brojnih naziva za ljude koji besciljno zuje okolo, a nekako su stalno u opticaju, nikako da odzuje.
Gilipter je za nijansu ozbiljniji od šalabajzera, mada i jedan i drugi pokušavaju od svega da naprave sprdnju iako nisu duhoviti. Da je malo vickastiji, gilipter bi verovatno dobio epitet vicadžije (ako je nešto ozbiljniji) ili šarlatana (ako je nešto neozbiljniji). Ovako, gilipter ostaje beznačajna pojava u životima našim; besposlen (mada ne mora biti nezaposlen) i stoga obožava da mlati praznu slamu i presipa iz šupljeg u prazno.
Raskorak u odnosu na upotrebu u nemačkom jeziku je opet ogroman. Geliebter je u Nemačkoj jednostavno ljubavnik. E sada, kao što u srpskom ljubavnik može zapravo biti švaler, a ljubavnica može biti švalerka, tako nije razjašnjeno ni da li geliebter stupa u vezu sa slobodnom ženom ili sa zauzetom. To bi moralo da se shvati iz konteksta kojeg je ovaj tekst lišen.
Na granici nepristojnosti je izraz - bitanga. Tako, recimo, sme da se koristi u novinarskim tekstovima bez cenzure, ali ga nije (bilo) pristojno upotrebiti u Skupštini. To doslovce stoji u spisku neparlamentarnih izraza koji je priložen Poslovniku Narodne skupštine izabrane posle 1921.
Značenje je bilo i ostalo pejorativno: skitnica, propalica, neradnik, a danas ima i primese delikventnih ili nezakonitih radnji. Uglavnom, iako sada nosi teže konotacije, bitanga je nekada bila ozbiljnija uvreda pa Vuk Karadžić beleži da se zbog te reči često potezala i brica.
Prema predanju, reč potiče iz proleća 1189. kada je u pohodu na Hristov grob kroz Vojvodinu prolazila vojska nemačkog cara Fridriha Barbarose. Izgladneli vojnici su navodno zalazili u kuće meštana i, uz nezaobilazno "bitte", molili za malo hrane. Zahvaljivali su sa "danke", a od te dve reči je skovana reč "bitanga" što najpre i jeste značilo skitnica.
U nemačkom jeziku se ova reč ne koristi.
E sad, bitanga nije hohštapler. Ona je manje zavijena u oblande - surovija i sirovija. Hohštapler je prevarant, više se oslanja na radnje mutne, zakulisne, ispod žita… Savršen spoj ribe i mačke, taj pliva gde god da ga bacite i uvek se dočeka na noge. Osnovna osobina mu je da skriva svoje prave namere.
Veoma sličnu, ali ipak ne i potpuno istu, definiciju nudi i nemački jezik koji hohštaplerom naziva osobe koje se izdaju za ono što nisu - ili se pretvaraju da su obrazovaniji, da su višeg društvenog ranga ili boljeg i priznatijeg zanimanja, a sve samo da bi stekli (protivpravnu imovinsku) korist u novoj sredini gde ljudi ne znaju ko su i šta su. Kao takvi, hohštapleri su i danas neiscrpna tema priča, bajki ili drama.
Nemački mediji poslednjih dana prenose da je bivši ministar odbrane Gutenberg najveći hohštapler poslednjih decenija jer je plagirao doktorski rad.
Ali možda i najpoznatiji hohštapler u istoriji je niko drugi do Mačak u čizmama koji je obmanuo cara (a čizme su mu bile maska) da je grofov glasnik, a "grof" je bio njegov siromašni gospodar, najmlađi sin pokojnog mlinara. Iako je cilj Mačka bio plemenit, hohštapler je hohštapler. Stvari uvek moramo nazivati pravim imenom, to je sveta novinarska dužnost.
Dakle, devojke, čuvajte se - ne padajte na čizme i "krpice" hohštaplera, na lepo lice frajera, na šale giliptera...
(MONDO)
