webinfo

A+ A A-

„Francuski poljubac“ nastao od njuškanja

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image 'images/slike/njuskanje-boks.jpg'
There was a problem loading image 'images/slike/njuskanje-boks.jpg'

njuskanje-boks.jpgNekada davno ljudski odnosi su se bazirali na čulu mirisa, a prelazak nosem preko lica prerastao je u poljubac, kao mnogo prijatniji način upoznavanja. Poljubac u Evropu „uvezao“ Aleksandar Veliki, smatraju istoričari.

Ljubljenje je jedna od najbizarnijih ljudskih aktivnosti, smatraju stručnjaci i tvrde da se poljubac, u stvari, razvio od njuškanja.

Pre mnogo vekova, ljudi su se njuškali kako bi naučili nešto jedni o drugima. U jednom trenutku su se poljubili i zaključili da je to mnogo prijatniji način upoznavanja, kaže Von Brajan, antropolog sa Univerziteta u Teksasu i stručnjak za evoluciju ljubljenja.

U prvim danima ljudske istorije miris je bio najvažnije čulo kada je reč o ljudskim odnosima. Ljudi su koristili miris kako bi odredili raspoloženje, zdravlje i društveni status drugih, kaže Šeril Kiršenbaum, autorka knjige Nauka ljubljenja.

„Bilo je mnogo pozdrava mirisanjem", kaže Šeril Kiršenbaum koja je i direktor projekta „Energija komunikacije" na Univerzitetu u Teksasu. „Prešli bi nosem preko lica i vremenom je to trljanje nosem preraslo u poljubac".

Veruje se da je poljubac kao izraz romantičnih osećanja potekao iz Indije gde se u poemi Mahabharata, napisanoj oko 900. godine pre nove ere, pojavljuje prvi poznati opis romantičnog poljupca.

Istoričari smatraju da je u to vreme u ostatku sveta romantični poljubac bio nepoznanica i da ga je u Evropu „uvezao" Aleksandar Veliki.

U staroj Grčkoj, ljubljenje je bilo način izražavanja statusa, čina i lojalnosti među vojnicima ili sudijama. „Na neki način, to je bio izraz društvene hijerarhije", rekla je Rojtersu Kiršenbaumova.

Ljubljenje se pominje u Homerovoj „Odiseji", ali ne u romantičnom smislu – Odisej se vraća kući i dobija poljubac od roba.

Tokom većeg dela ljudske istorije, lokacija poljupca na telu pokazivala je rang u kraljevskim domaćinstvima ili vojsci.

Društveno jednaki ljubili bi se u usta, dok bi potčinjeni ljubili obraz, ruku, stopalo, porub odeće ili zemlju ispred osobe koja je bila previše „visoka" da bi uopšte bila ljubljena. To je trajalo do 18. veka.

Rimljani su, kaže Brajant, bili oduševljeni ljubljenjem i kod njih se prvi put pojavljuje ono što se danas zove „francuski poljubac".

Imperator Tiberije pokušao je da zabrani ljubljenje, jer je verovao da se tako širi guba, ali nije uspeo u tome, jer se ljudima dopadalo da se ljube, kaže Šeril Kiršenbaum.

Rani hrišćani najviše su ubijali volju za ljubljenjem. Poljubac se u Bibliji pominje devet puta, ali samo jednom u romantičnom smislu. Čak je i nekoliko papa pokušalo da zabrani romantični poljubac. Papa Klement Peti je 1312. izdao dekret u kome se navodi da je „poljubac sa namerom da dovede do kopulacije smrtni greh".

U to vreme, u ostatku sveta malo se znalo o ljubljenju. Kada su evropski misionari krenuli u Afriku, Aziju i Okeaniju u 19. veku, oni su popularizovali ljubljenje na mestima gde ga ranije nije bilo.

U Japanu, na primer, smatralo se da je poljubac uvreda kada su ga Amerikanci „uvezli" u 19. veku. Kada je Rodenova skulptura „Poljubac" izložena u Tokiju dvadesetih godina 20. veka bila je sakrivena iza paravana od bambusa, a scene ljubljenja sečene su iz holivudskih filmova prikazivanih u okupiranom Japanu posle Drugog svetskog rata.

Danas poljubac ima brojna značenja i predstavlja komunikaciju tela i most između naših reči i akcija, smatra savetnik za veze Džefri Samber koji je pisao više radova o društvenoj važnosti poljupca.

izvor: RTS

  • ginekoloskaordinacijakikic

POSLEDNJE DODATO

  • Rehab
IMPRESUM: Naziv medija: WEBINFO* Registarski broj: IN000118* Osnivač: INFO-NB* Matični broj osnivača: 28028512* sedište osnivača: Milorada Popova 1, Novi Bečej* Glavni urednik: Tijana Janković