Delegati DS biraće na vanrednoj izbornoj skupštini najviše funkcionere stranke, između ostalih i novog predsednika. U trci Dragan Đilas i Branimir Kuzmanović. Boris Tadić se ranije povukao iz izborne trke.
Za funkciju predsednika DS kandidovali su se dosadašnji zamenik predsednika stranke i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predsednik opštine Vračar Branimir Kuzmanović.
Za sedam potpredsednika DS kandidovali su se: Nataša Vučković, Jovan Marković, Vesna Martinović, Dejan Nikolić, Bojan Pajtić, Miodrag Rakić i Goran Ćirić.
Osim temeljnih personalnih izmena u vrhu stranke, izborna skupština demokrata će usvajanjem statutarnih izmena koje je predložio Glavni odbor na poslednjoj sednici doneti značajne organizacione promene, kao i ideološki povratak socijaldemokratskim korenima stranke.
Uvodi se i funkcija počasnog predsednika, kao savetodavnog organa stranke, koju će, kako je sam najavio, obavljati njen dosadašnji lider Boris Tadić. Njega na tu funkciju treba da predloži novoizabrani predsednik stranke.
Na konačnoj listi kandidata za organe koje će izabrati Skupština DS, jedini kandidat za predsednika Političkog saveta je sadašnji predsednik tog stranačkog tela Dragoljub Mićunović, a kandidati za članove Predsedništva DS po regionima su Milica Delević, Ana Tomanova Makanova, Tamaš Tot, Milovan Mićović, Ivan Jovanović, Slobodan Kocić, Miloš Simonović i Goran Bogdanović.
Jedino su za region Smedereva istaknute dve kandidature za funkciju člana Predsedništva DS: Ljubiše Stokića i Bratislava Trifunovića.
Na izbornoj skupštini biraće se i 67 članova Glavnog odbora stranke, kao i članovi Statutarne komisije i Nadzornog odbora stranke.
Stranka će, kako se planira, nakon unutrašnje konsolidacije, reaktivirati resorne odbore, koji će imati jasna ovlašćenja u kadrovskoj politici stranke i biti svojevrsna vlada u senci.
Prema dnevnom redu, nakon usvajanja Poslovnika o radu Skupštine stranke, izbora verifikacione i izborne komisije, izveštaja predsednika DS i drugih organa stranke o radu između dve sednice, uslediće verifikacija izmena i dopuna Statuta DS i biće predložena programska deklaracija "Za aktivnu demokratiju i socijalnu pravdu".
Pred delegatima izborne skupštine naći će se brojne izmene Statuta DS, u koje je Tanjug imao uvid, a jedna od najznačajnijih je uvođenje obaveznih izbora u stranci u roku od 180 dana nakon održavanja predsedničkih, parlamentarnih ili lokalnih izbora.
Uže Predsedništvo stranke će, prema predloženim izmenama statuta, dobiti neka ovlašćenja koja su do sada pripadala predsedniku stranke, tako da će u budućnosti taj organ pokretati postupke za raspuštanje lokalnih odbora i razrešenje visokih funkcionera stranke, uključujući potpredsednike.
Predsedniku stranke se oduzima pravo da samoinicijativno saziva skupštinu stranke, a ubuduće će to moći da čini isključivo na predlog Predsedništva.
Statutarnim izmenama će biti proširen sastav užeg Predsedništva, koje će imati 14 članova (13 sa pravom glasa), a biće povećan i broj članova Predsedništva.
Statutarnim izmenama će biti omogućeno da za dva i po meseca neposrednim glasanjem svih članova DS budu izabrani članovi Predsedništva iz okruga, a istovremeno bi trebalo da budu organizovani i izbori u gradovima i opštinama u kojima je odborima istekao mandat.
Planirano je i formiranje etičkog odbora kako bi se preventivno reagovalo na zloupotrebe u stranci, a uvodi se i funkcija generalnog sekretara, koji treba da efikasnije približi politiku stranke lokalnim odborima i članovima.
U planu je i osnivanje Saveta za saradnju sa sindikatima, koji treba da potvrdi socijaldemokratsku orijentaciju stranke, kao i formiranje Centra za edukaciju, koji treba da poboljša kadrovsku bazu stranke.
Biografije predsedničkih kandidata
Snage će sutra ogledati dva Beograđanina - kandidat koji je član DS od osnivanja, ali koji nikad nije zauzimao neku od najviših funkcija u stranci, i relativni novajlija u redovima demokrata koji je za manje od deset godina uspeo da se probije do funkcije zamenika predsednika stranke.
Sadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je član DS postao 2004. godine, kada je izabran za člana Izvršnog i Glavnog odbora, a na Skupštini DS 18. februara 2006. je izabran za člana Predsedništva DS za region Beograda.
U junu 2006. izabran je za predsednika Gradskog odbora DS, dok je za zamenika predsednika partije izabran 18. decembra 2010. godine.
Za gradonačelnika Grada Beograda prvi put je izabran 19. avgusta 2008. godine, a drugi put nakon ovogodišnjih majskih izbora.
Đilas je rođen 22. februara 1967. u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju i diplomirao na Mašinskom fakultetu, smer vazduhoplovstvo.
Radio je kao novinar na Radio Indeksu i jedan je od osnivača Radija B92, gde je kasnije bio urednik Informativnog programa, a u to vreme ta radio stanica je dobila nekoliko nagrada.
Kao student-prorektor je učestvovao u opozicionom radu, predvodeći studentske demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića 1991. i 1992. godine, a aktivno je učestvovao i u demonstracijama protiv režima 1996. i 2000. godine.
Od 2004. do formiranja Vlade Srbije 2007. godine obavljao je funkciju direktora Narodne kancelarije predsednika Republike, a od maja 2007. do jula 2008. bio je ministar u Vladi Srbije zadužen za sprovodenje Nacionalnog investicionog plana.
Kako piše na sajtu Gradske uprave, suvlasnik je Kompanije "Multikom", vodeće kuće u oblasti medijskog poslovanja na teritoriji bivše SFRJ.
Osnivač je i potpredsednik Humanitarne organizacije "Naša Srbija" koja se brine o deci koja su u ratovima na prostoru bivše SFRJ ostala bez jednog ili oba roditelja.
Drugi predsednički kandidat Branimir Kuzmanović (1968), koji trenutno obavlja funkciju predsednika beogradske opštine Vračar, član je Demokratske stranke od njenog ponovnog osnivanja 1990. godine.
Od 1996. godine je bio odbornik te stranke u opštini Vračar, a četiri godine potom član i zatim predsednik Izvršnog odbora opštine i član Opštinskog veća.
Za predsednika opštine Vračar prvi put je izabran 2006., ponovo 2008. i 2012. godine.
Pre početka političkog angažmana bavio se programiranjem i novinarstvom, a po zanimanju je inženjer elektrotehnike.
Kuzanović je, takođe, bio viši instruktor za političke veštine Nacionalnog demokratskog instituta i u tom svojstvu držao je obuku političkim aktivistima u Azerbejdžanu, Rumuniji, Belorusiji, Poljskoj, Makedoniji i Crnoj Gori.
DS je od osnivanja prošla kroz niz unutrašnjih izbornih ciklusa i promenila tri predsednika, a na predstojećoj izbornoj skupštini delegati će se četvrti put u istoriji stranke opredeljivati između dva kandidata.
(Tanjug/MONDO, foto: Tanjug, Nenad Milošević)