Sećamo se vremena kada se svaki dan putovalo autobusom u Novi Sadi ili Beograd u školu, na studije, na posao, u susedna mesta ili na godišnji odmor. Mi Bečejci uvek smo više voleli naš „Bečejtrans“ ili „Bečejprevoz“ nego „Severtrans“, „Vojvodinu“ ili „Lastu“ jer to je bio naš gradski prevoznik. Ne znam ni jednu ekskurziju, ni jedan odlazak na more a da smo se vozili drugim prevoznikom.
Bila je to firma gde su nam radili dedovi, očevi, stričevi, majke, ujne...Stariji pamte, prvu autobusku stanicu, sa benzinskom pumpom ispred kancelarije preduzeća, na mestu kioska-poslastičarnice kod prodavnice «Borovo», zatim stajalište kod «Minjona», u pravcu Sente, i preko puta, u pravcu Beograda, autobuske stanice kod katoličke crkve, naspram pozorišta i na kraju kod veterinarske stanice u Republikanskoj ulici. Pamtimo da je ta firma uvek živela i radila za svoje sugrađane. Bilo je to jedno od najuspešnijih preduzeća u Bečeju. Kada je porušena fabrika nameštaja i neke druge zgrade, otvorena je nova ulica i sagrađena naša nova autobuska stanica. Bečej je dobio odlike grada. Imali smo osvetljenu autobusku stanicu, perone, čekaonicu, blagajne, toalet - sve čisto i uredno. A direktor je svako jutro stajao na peronu br.1 i ispaćao autobuse, počevši od onog najranijeg jutarnjeg, da bi sve dobro funkcionisalo. A stanica je bila puna autobusa. Uređen je i parking, pa kada se neko čeka da stigne ili ispraća, nije trebalo daleko nositi torbe.
Onda su došli novi, i ne zna se ko su, da bi to sve unapredili i poboljšali. Sada su autobusi daleko lošiji a stanica više nije gradska nego privatna. Rezultat napretka i brige o objektu mi Bečejci gledamo svaki dan. Oni koji autobusom doputuju u Bečej prvi put verovatno su šokirani i zapitaju se gde su to stigli. Beton je izlomljen, kandelabri iskrivljeni i polupani, đubre na sve strane, kontejneri dočekuju pridošlice. Sada je i parking zatvoren sa svih strana pa oni koji dočekuju ili ispraćaju nekoga ne mogu da se parkiraju blizu autobuske stanice. Parking pripada autobuskoj stanici pa je logično da na njemu parkiraju svoje automobile oni koji su tu zaposleni a ne građani zbog kojih je autobuska stanica i sagrađena.
Oni koji odlučuju u našoj bivšoj gradskoj prevozničkoj firmi ostaće zapamćeni po lancima i katancima, ogradama, mračnim peronima i zapuštenom prostoru autobuske stanice. Nih za sve to izgleda nije baš mnogo briga i zato zažmuri i „Vozi Miško!“
B.S. Bivši putnik bivšeg gradskog prevoznika
{fshare}