webinfo

A+ A A-

Članci

BEČEJ: BOLESTI SRCA U PORASTU

b_670_0_16777215_00_images_Tijana_000_Lica_Vesna_Korovljev_1.JPGPovodom Svetskog dana srca 29. septembra, redakcija portala "WEBINFO" je razgovarala sa v.d. Načelnika specijalističke službe Doma Zdravlja u Bečeju, Vesnom Korovljev.

 

 

"Moramo napomenuti da je broj obolelih od akutne ishemijske bolesti srca u Bečeju, u porastu! U 2014. godini imali smo 309 slučajeva, dok, počev od 1. januara zaključno sa 1. septembrom 2015. godine imamo već 440 lica sa ovim problemom", izjavila je Vesna Korovljev i dodala "Mi u internističkoj ambulanti pokušavamo da sprečimo i da lečimo!"

Akutni koronarni sindrom (AKS) je medicinski termin koji se koristi za stanja koja dovode do naglog smanjenog protoka krvi do srca. AKS se može opisati kao bol u grudima, koju je moguće osetiti za vreme srčanog napada, odmaranja ili fizičke aktivnosti i podrazumeva i nestabilnu anginu pektoris i pred infarkt i infarkt.

Iako su statistike na ovaj dan uglavnom "crne", u internističkoj ambulanti u Bečeju ukazuju na jedan ohrabrujuć podatak:
"Zadovoljni smo što je kod nas veoma mali broj ponovnog infarkta miokarda u prvih godinu do pet godina, od javljanja prvog. Uglavnom, u Srbiji pa i svetu je najkritičnija prva godina, dok su kod nas pacijenti na početku disciplinovaniji. Rizičan je period posle pete godine, kada dolazi do opuštanja", ističe Korovljev.

Iako je pojam akutnog koronarnog sindroma najčešće vezan za stariju populaciju, u internističkoj ambulanti u Bečeju naglašavaju da se sve više javljaju osobe mlađe životne dobi - najčešće muškarci u četvrtoj deceniji života i žene koje su u menopauzi.
"Uzrok zasigurno treba tražiti u socijalnoj situaciji, opterećenošću poslom, stresu, lošoj ishrani, fizičkoj neaktivnosti i zdravstvenoj nebrizi", naglašava Korovljev i apeluje na građane da obavljaju redovne preglede, kontrole i laboratorije.

Nepravilna ishrana je jedan od faktora rizika za pojavu akutnog koronarnog sindroma, a iz bečejskog Doma zdravlja podsećaju i da je potrebno smanjiti unos soli u organizam, te da je dovoljno 5 do 6 grama dnevno.

"Cilj je da uz kontrole, adekvatnu terapiju, kvalitetnu ishranu i fizičku aktivnost, živimo život punim plućima", poručuje specijalista interne medicine, Vesna Korovljev.

b_300_0_16777215_00_images_Tijana_000_Ilustracije_2015SeptembarSvetskiDanSrca.jpg 

Svetski dan srca 2015. godine usmeren je na stvaranje zdravog okruženja koje bi omogućilo ljudima širom sveta da naprave zdrav izbor za zdravo srce. Zdravi stilovi života kao i prevencija faktora rizika za nastanak srčanog i moždanog udara, smanjiće rizik njihovog nastanka u svim dobnim grupama.

Bolesti srca i krvih sudova su svetski ubica broj jedan. Svake godine, od ovih bolesti umre 17,3 miliona ljudi, a do 2030. godine broj umrlih iznosiće 23 miliona. Ali mnoge KVB se mogu sprečiti eliminacijom faktora rizika kao što su upotreba duvana, nepravilna ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti.

Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2013. godine u Srbiji je umrlo 53.367 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 53,2% u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u Srbiji.

Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova su:

Pušenje – izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca. Ukoliko pušač istovremeno koristi oralna kontraceptivna sredstva, rizik za pojavu infarkta se povećava za čak 20 puta.

Nepravilna ishrana – faktor je rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spada gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. U Srbiji je gojaznost prisutna kod 23% odraslog stanovništva uzrasta 20+ (25% odraslih osoba muškog pola i kod 20% odraslih osoba ženskog pola).

Nedovoljna fizička aktivnost – značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastank gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18%, a od moždanog udara za 11%. Bolesti srca i šlog se mogu sprečiti jer su prouzrokovani preventabilnim faktorima rizika. Oni se mogu u velikoj meri sprečiti i kontrolisati usvajanjem zdravih navika kao što su pravilna ishrana, redovno bavljenje fizičkom aktivnošću i ostavljanjem pušenja. Takođe sredina u kojoj živimo može imati veliki uticaj na ljude da naprave zdrave izbore za zdravo srce.

Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Zdravi izbori za srce, za sve i svuda” ističući značaj zdravog radnog okruženja i zdravih mesta gde ljudi provode slobodno vreme. Mogućnost da zdrav izbor bude svima dostupan, putem zajedničkih akcija i uticaja na nacionalne i lokalne donosioce odluka, rezultiraće dobrim zdravljem porodice, zajednice i pojedinca, koji će naučiti da prepoznaju svoj rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.

Aktivnosti koje treba preduzeti u krugu porodice:

1.Obezbediti pravilnu ishranu

2.Zabraniti pušenje u domaćinstvu

3.Ograničiti gledanje televizije kod kuće

4.Organizovati aktivnost i na otvorenom – vožnju biciklom, šetnju ili rad u bašti.

Aktivnosti koje treba preduzeti u lokalnoj zajednici:

1.Povećanje kvaliteta fizičkog vaspitanja u školama

2.Formiranje bezbednih terena za fizičke aktivnosti

3.Obezbeđivanje pravilne ishrane u školama, bolnicama i radnim organizacijama

4.Zabraniti pušenje u radnim organizacijama, bolnicama i školama

5.Uticaj na lokalne donosioce odluka da lokalne zajednice postanu zdrave zajednice.

IMPRESUM: Naziv medija: WEBINFO* Registarski broj: IN000118* Osnivač: INFO-NB* Matični broj osnivača: 28028512* sedište osnivača: Milorada Popova 1, Novi Bečej* Glavni urednik: Tijana Janković