Izjaviti žaljenje znači da je nekome žao što je uticao da se drugi loše oseća. Za razliku od žaljenja, izvinjenje je izjava kojom neko priznaje krivicu. Izvinjenjem se prihvata odgovornost za negativnu posledicu te greške. Ono može da obuhvata i žaljenje, ali žaljenje isključuje izvinjenje.
Česte su međuljudske situacije kada neko nekim svojim postupkom utiče na to da se neko drugi loše oseća. Iako ljudi često pripisuju drugome odgovornost za svoja neprijatna osećanja i tvrde kako je ih je drugi uzrokovao, danas znamo da u stvarnosti to nije tako.
Između postupaka drugih ljudi i naših osećanja ne postoji direktna uzročno-posledična veza. Mi smo ti koji aktivno učestvujemo u nastanku određenog osećanja tako što ponašanju druge osobe pripisujemo određeno značenje i određenu važnost. Ovo pripisivanje je subjektivno i često pogrešno.
Ljudi se razlikuju po tome kako razumeju isto ponašanje neke osobe, pa zato na isti postupak reaguju različitim osećanjima. Kada tuđa ponašanja shvatimo kao uticaj, a ne kao uzrok, tada se menja predstava o odgovornosti za vlastita osećanja: naša odgovornost raste, a tuđa se smanjuje.
Iako je svako odgovoran za svoja osećanja, osećanja drugih ljudi su veoma važna. Odgovorni smo za uticaj koji vršimo na druge, kao što su i oni odgovorni za svoj uticaj na nas. Zato je svako ljudsko društvo, svaka zajednica organizovana oko pravila da osećanja drugih ljudi jesu važna, piše "Politika".
Upravo time što prepoznajemo tuđa osećanja mi drugim ljudima pokazujemo da su važni, da ih cenimo, da prema njima imamo prijateljski odnos. A prijatelj vam ne želi da patite.
Kada neko proceni da je nekim svojim postupkom uticao da se neko drugi loše oseća, on prema toj osobi može zauzeti prijateljski ili neprijateljski odnos. Izražavanje žaljenja i izvinjenja je znak prijateljskog odnosa.
Izjaviti žaljenje znači da je nekome žao što je uticao da se drugi loše oseća. Izjavljivanje žaljenja je čin saosećanja sa drugim ali bez priznavanja krivice za nastanak tog lošeg osećanja.
Drugim rečima, osoba pokazuje da joj nije bila namera da drugog uznemiri, povredi ili izazove da se oseća loše. Time ona svoj odnos prema osobi koja se oseća neprijatno definiše kao prijateljski.
Za razliku od žaljenja, izvinjenje je izjava kojom neko priznaje krivicu, odnosno da je počinio grešku. Izvinjenjem se prihvata odgovornost za negativnu posledicu te greške. Ono može da obuhvata i žaljenje, ali žaljenje isključuje izvinjenje.
Neprijateljski odnos se definiše pokazivanjem ravnodušnosti ili likovanjem nad tuđim neprijatnim osećanjima. Izražavanje ravnodušnosti je signal da je drugi shvaćen kao nevažno, nebitno ljudsko biće.
Kada osoba pokazuje da joj je drago što se drugi osećaju loše reč je o antipatiji, većem stepenu neprijateljstva. Ravnodušnost je povezana sa prezirom, a antipatija sa mržnjom.
Što je u zajednici više izjava žaljenja i izvinjenja, to je više prijateljskih odnosa - koji su nam svima danas veoma potrebni.
(MONDO)