Migracija stanovništva, pogotovo mladih i stručnih ljudi u velike gradove ili razvijene zemlje sveta, prouzrokuje mnoge probleme u Srbiji i Mađarskoj. Upravo ova činjenica bila je fokus današnjih predavanja (24. januar) u hotelu Bela lađa u Bečeju tokom završne konferencije u okviru IPA prekograničnog programa Srbija-Mađarska i realizacije projekta po imenu „Duh zavičaja – dijalog sa dijasporom“.
Aktivnu ulogu u projektu „Duh zavičaja“ imao je i Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Vojvodine. On je za „RadioActive“ rekao da je perspektiva za dobrim životom osnova za povratak dela dijaspore u našu zemlju.
- Perspektiva je ta koja u ljudima koji su odavde otišli može pobuditi razmišljanje o tome da se eventualno vrate. Stvaranje perspektive nije važno samo zbog onih koji su odavde otišli, nego je strašno važno i zbog onih koji su danas tu. Ako im obezbedimo perspektivu stvaramo uslove da ljudi koji su danas ovde ne razmišljaju da odu.
Stvaranje perspektiva za bolji život predsednik Skupštine Vojvodine vidi u uređenju društva koje će delovati kao sređena zajednica koja privlači kapital i ideje, pruža socijalnu sigurnost i gde se infrastruktura poboljšava iz dana u dan.
- To možemo postići tako da se prekine sa praksom prelivanja stvorenog dohotka, možemo postići tako da se nikada više ne desi da u Fondu za kapitalna ulaganje umesto da imamo više od 12 milijardi dinara imamo svega dve. To sve dovodi do osiromašenja, a to do zaostajanja, a u takvoj situaciji se ne nože stvarati perspektiva – rekao je Pastor.
Završnoj konferencija projekta „Duh zavičaja – dijalog sa dijasporom“ prisustvovao je i Vuk Radojević, predsednik opštine Bečej.
- Uveren sam da učešće na ovakvim projektima doprinosi boljem razumevanju i razvijanju naših, tradicionalno, dobrih odnosa. Ovaj projekat ide u pravcu priznavanja značaja Bečejaca koji žive i rade u inostranstvu i koji pronose ime našeg grada širom Evrope i sveta. Problem Bečeja danas je odliv kvalitetnih kadrova. Mnogi mladi ljudi koji se obrazuju u Novom Sadu, Subotici, Beogradu, Segedinu ili Budimpešti i ostaju tamo, jer ne nalaze mogućnost i šansu da se vrate u Bečej i ostvare lične ambicije i ciljeve. Svakoj lokalnoj samoupravi to mora biti ozbiljan zadatak i jedan od prioriteta. Kadrovi su ono što Bečeju nedostaje. Podvlačim to i apelujem na mlade ljude iz Bečeja, bilo da su srpske ili mađarske nacionalnosti, da se po završetku studija vrate u Bečej kako bi zajedničkim snagama povratili Bečeju onu slavu i sjaj koji je nekada imao – rekao je Radojević.
Na temu migracije stanovništva u Vojvodini i Mađarskoj izlaganje u hotelu Bela lađa u Bečeju imalo je desetak stručnjaka. Projekat „Duh zavičaja – dijalog sa dijasporom“ finansira je Evropska unija, a uključena su naseljena mesta Ada, Bečej i Temerin iz Srbije i Lajošmize iz Mađarske.
Izvor: Radio Active