webinfo

A+ A A-

Članci

Pozamašne mrvice

b_300_0_16777215_00_images_Tijana_000_Ilustracije2_Vinaver.jpgNe umakne Bečej daleko od palanke kada u ovdašnjem pozorištu pred dupke punim gledalištem, počesto inače praznjikavim, gostuje prestižna prestonička predstava ili kada se u biblioteci promoviše bestseler pred nikad brojnijom publikom koja izgara u želji za autorovom posvetom.

 

Redak dragocen trenutak kada se Bečej najvećma emancipuje od svog preovlađujućeg palanačkog mentaliteta zbio se u utorak (1. decembar) u galeriji Krug tokom jedne naizgled neobećavajuće prilike. Naprosto, iskreno da se zapitam, šta se to i može vanredno očekivati od jedne književne promocije, s razlogom niskokotirajućeg žanra kulturnog dešavanja, makar se predstavljalo i 18 knjiga sabranih dela Stanislava Vinavera?! Izdavački poduhvat Službenog glasnika i urednika Gojka Tešića nesumnjivo je kapitalan, posebno imajući u vidu posrćuću našu kulturu, ali razlog za ovaj napis ipak je na drugoj strani.

Ova promocija, naime, nipošto nije bila uobičajena, ne samo otud što je imala dijalošku formu, a razgovor je bio spontan, srdačan i pre svega nadahnut. Publika, malobrojna ali dostatna da ispuni gledalište improvizovano u galeriji, imala je, slobodno to mogu reći, povlasticu da svedoči kako tri duha, posvećena, puna strasti, dele ljubav prema knjigama, umetnosti, uopšte kulturi. Iako pri tom nije imala neposredan pristup i takoreći mesto za trpezom na ovoj intelektualnoj gozbi, publika je prisustvovala njihovom naslađivanju, istina unekoliko i samodovoljnom, pri čemu su posluženi duhovni darovi bili toliko izdašni da su rasute mrvice bile dovoljne i za repetu. Naime, dobar deo prisutnih imao je verujem tek elementarno predznanje o Vinaveru, pojedini ni toliko, a otprilike isto toliko su znali i kada su izašli iz galerije. Pa ipak, iako pasivna i gotovo zatečena ovom vrcavom svetkovinom duha, publici je ostalo dragoceno svedočanstvo, ne dakle o samom Vinaveru već o neobičnom entuzijazmu ljudi koji su o njemu govorili. Uostalom, poštena književna promocija i nije tek razvučena reklama za uvaljivanje literarnog proizvoda, već prilika da se čuje pametan razgovor.

Spomenuti duhovi zavređuju da se o njima ponaosob kaže reč-dve. Zdravko Petrović, direktor ovdašnjeg pozorišta, odavno je već prevazišao poziv uspešnog menadžera, pa i znalačkog umetničkog urednika, neposredno se prihvativši učešća u mnogobrojnim dešavanjima u ustanovi koju vodi, pravi domaćin, gotovo pa dobri duh pozorišta koji, a što je presudno, lično pristupa svom poslu, vajka se i iskreno zanoveta sugrađanima kada u pozorište ne dolaze, uživa kada pak dođu, uvek je tu negde, vrzma se, mari. Žarka Svirčev, nastavnica srpske književnosti i jezika u Ekonomsko-trgovinskoj školi sa takvom je elokvencijom i nesputanim patosom kazivala o Vinaveru (o kome piše i doktorsku disertaciju) ispoljavajućisvoj tankoćutni duh da je to naprosto plenilo. Naposletku, spiritus rector (duh upravljač) poduhvata izdavanja sabranih dela Stanislava Vinavera, profesor književnosti na novosadskom Filozofskom fakultetu Gojko Tešić, svojim nepretencioznim nastupom zadovoljio se da pre svega samozatajno uživa u intelektualnoj stasalosti svojih pulena sa studija.

Opštoj svečanosti, spontanoj i živoj, umnogome je doprineo i trenutak kada je usred razgovora na promociju banuo i sam Vinaver mrseći o svojim „zanosima i prkosima“ u nadahnutoj izvedbi Srđana Tomića, maturanta gimnazije i člana glumačke trupe našeg pozorišta. Izvedba je bila toliko neočekivana, toliko ubedljiva i nalik incidentu – posebno u kontekstu naše učmale i spontanitetu nenavikle sredine – da je glumca jedan posetilac iz prvih redova naglas zbunjeno zapitao ko je on i o čemu se tu radi. Napokon, čitav događaj zbio se u ambijentu galerije ispunjene izuzetnim slikama Đerđi Ačaji, nastavnice likovnog u više bečejskih škola, a ona je i autor Vinaverovog portreta kojim je pozorište na koncu promocije darovalo Tešića.

Najgrđa mana palanke nije, kako se može pomisliti, neobrazovanost, već ravnodušnost, primitivizam koji potiče iz neupitne intelektualne dovršenosti i lenjosti. Pamet, znanje, ali pre svega entuzijazam i spremnost za samoorganizovanje naših sugrađana, upravo poput ovih ovde pobrojanih, najveći su antipalanački potencijal kojim Bečej raspolaže.

 

Ivan Kovač, publicista

IMPRESUM: Naziv medija: WEBINFO* Registarski broj: IN000118* Osnivač: INFO-NB* Matični broj osnivača: 28028512* sedište osnivača: Milorada Popova 1, Novi Bečej* Glavni urednik: Tijana Janković