Da li je pronađen kontraceptivni metod budućnosti? Verovatno, kažu američki naučnici. Reč je o tkanini koja se pravi od nano-vlakana i čije su pore toliko sitne da ne propuštaju čak ni spermatozoide.
Tkanina može biti postavljena tako da se rastvara u telu, kažu američki istraživači Univerziteta Vašington. Uz pomoće nje u telo mogu biti plasirani različiti medikamenti, kao na primer antivirusne supstance koje se koriste za sprečavanje HIV infekcija, ili spermicidi koji uništavaju spermu.
"Zamislili smo da koristimo materijale koji bi se tokom dva dana polako rastvarali", objašnjava za "Dojče vele" Kameron Bol sa Univerziteta Vašington".
"Tokom tog perioda medikamenti se kontinuirano propuštaju, dok tkanina istovremeno služi kao fizička barijera. Spermatozoide bi ubila supstanca koju tkanina propušta, pre nego što se mreža konačno rastvori."
Tkanina može poprimiti više različitih oblika - ravnih listova, šupljih cevi ili zakrivljene površine. "Žena može da, na primer, mali kvadratić veličine od oko pet puta pet centimetara, prstom presavije na pola i ubaci ga u vaginu." Nanomaterijal zadržao bi se na tom mestu i u tom položaju. Dok bi se rastvarao, pretvarao bi se u neku vrstu gela. Mreža nije vidljiva spolja, dakle, žene bi mogle ovo kontraceptivno sredstvo da koriste i bez saglasnosti partnera.
"Naš san je bio da pronađemo proizvod koji bi žene istovremeno štitio od HIV-a i neželjene trudnoće", kaže Kim Vudrov, rukovodilac istraživačkog tima. Ovo je prvi put da se neki nanomaterijal koristi kao kontraceptivno sredstvo.
"To je inovativan i uzbudljiv pristup", Mihael Ludvig specijalista ginekologije i akušerstva na Amedesu, hamburškoj klinici za endokrinologiju, plodnost i prenatalnu medicinu. "Međutim, moramo prvo da vidimo koliko će biti izvodljiv i pouzdan taj metod u svakodnevnoj upotrebi."
I privatna fondacija Bila i Melinde Gejts smatra da ideja obećava. Oni su već odobrili skoro milion dolara za dalja istraživanja.
"Zaista postoji velika potreba za novim metodom kontracepcije, koji bi sprečavao, kako neželjenu trudnoću, tako i prenošenje polnih bolesti", kaže dr Ludvig.
"Do sada je samo kondom bio dostupan. Pilula je veoma pouzdana kada je u pitanju sprečavanje trudnoće, ali ne pruža nikakvu zaštitu od bolesti, što i dalje predstavlja veliki problem. Mi ovde ne govorimo samo o HIV-u, mnoge druge polne bolesti se još lakše prenose, kao na primer hepatitis, a humani papilomavirusu (HVP) može da izazove rak grlića materice ili hlamidiji, bakterijskom parazitu koji može da prouzrokuje sterilitet."
Kondomi pružaju pouzdanu zaštitu od polnih bolesti. Međutim, oni imaju jednu veliku manu: dosadni su. Moraju se upotrebljavati baš u trenutku kada u krevetu postane uzbudljivo.
"Ljudi su prilikom seksualnog uzbuđenja nepredvidljivi", kaže dr Ludvig. To su dokazale mnoge psihološke studije - na prevenciju se često zaboravi. "Najvažnije kod ove kontraceptivne metode jeste to što je laka za korišćenje."
Nedostatak praktičnosti verovatno je razlog zašto hemijska kontraceptivna sredstva poput pena ili krema nisu efikasni. Žene moraju pre snošaja, u tačno određeno vreme i na tačno određeno mesto u vaginu, da stave kontraceptivno sredstvo. U suprotnom, sredstvo može da sagori.
Američki istraživač Kameron Bol zaključuje: "Trenutno nemamo nikakvu predstavu o tome kako će produkt izgledati u primeni. U svakom slučaju, biće sprovedene opsežne studije o tome kako će korisnici prihvatiti ovaj proizvod, pre nego što se on nađe na tržištu".
(MONDO)