Pravoslavni vernici danas proslavljaju Božić prema starom, Julijanskom kalendaru.
Božić je mrsni dan i tada se u crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila posta.
Badnji dan i Badnje veče po starom kalendaru osim Srpske pravoslavne crkve slave i Ruska i Gruzijska pravoslavna crkva, beloruski i ukrajinski pravoslavci, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.
U prvim vremenima hrišćani nisu slavili ničiji, pa ni Hristov rođendan. Kako je zabeleženo u Liberijevom kalendaru, prvi put ovaj praznik se slavi u Rimu 354. godine.
U Carigradu kao crkvenom centru Istoka, proslavu Božića je pokušao da uvede 379. godine sveti Grigorije iz Nise. To tada nije uspelo, slavljenje se ustalilo tek od 395. godine. Prvi Vaseljenski sabor, održan 325. nije se bavio ovim pitanjem, pošto je opšti stav Istoka bio da se Božić ne treba u obeležavanju odvajati od Bogojavljenja. Otuda i danas ima nekoliko crkava koje ova dva praznika nisu razdvojila i slave ih 19. januara.
Kako evanđelje beleži, "kad se navrši vreme, posla Bog Sina svoga jedinorodnog". Po starom računanju vremena, to se zbilo 5511. godine od "stvaranja sveta".
Po Božjoj promisli, devojka Marija, zaručnica skromnoga zanatlije Josifa iz Nazareta, bezgrešno je začela i rodila sina - Emanula, što znači "s nama je Bog", koji je dobio ime Isus. Rodila ga je u Vitlejemu, malom gradu u Judeji, iz koga potiče car David. U vreme rođenja, na nebu se pojavila zvezda, posebne svetlosti, kao znak velikog događaja.
Pojava ove zvezde vekovima je interesovala ne samo teologe već i naučnike, posebno astrologe. Kretanje nebeskih tela pre dva milenijuma se može izračunati. U naučnim krugovima ustalilo se mišljenje da se 7. godine pre naše ere zaista dogodila pojava takvog raasporeda planeta, posebno Jupitera i Saturna, kakva je opisana od strane evanđeliste Mateja.
Porodični praznik
Božić je pre svega porodični praznik kada se ukućani okupe da u toplini svoga doma dožive mir Božji. Liturgija koja se danas služi u hramovima ima posebno svečano obeležje. Čita se pastirska poslanica koju pomesni crkveni poglavar sa episkopatom upućuje svojim vernicima.
Posle liturgije, u mnogim krajevima, vernici se zadržavaju u porti, "mirbožaju" se, čestitaju praznik i tom prilikom se zavađeni međusobno mire. Svako tada treba drugima da prašta, stvarajući mir, pošto je on suština ovog praznika. Nema mira sa Bogom ako vernik nije u miru sa svojim bližnjima.
Običaj je da se drugima danas ne ide u posetu, već kuće posećuju rano u jutro polažajnici koji čestitaju praznik i bivaju darivani. U kući domaćin lomi česnicu u kojoj se "skriven" novčić koji predstavlja sreću za onog kome zapadne.
Božić se u domovima slavi tri dana. Drugi dan je Sabor Presvete Bogorodice, a trećeg se slavi spomen na svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana, koga brojne naše porodice praznuju kao krsnu slavu.
U crkvama praznik na neki način traje do "malog Božića", Nove godine, kada je takozvano "odanije praznika". Za to vreme se sredom i petkom ne sme postiti.
Drevni srpski pozdrav koji nemaju drugi pravoslavni narodi, čuće se ovih dana u gotovo svim našim domovima, ali i na ulici i radnom mestu:
Hristos se rodi - Vaistinu se rodi!
izvor: RTS