Počela je sezona slava. Jedni pripremaju bogatu trpezu, a gosti im uz cveće i vino, donose i mnogo skuplje poklone. Drugi istu slavu obeležavaju skromnije. Ko greši?
"Naši preci su verovali u više bogova. Kada su u 9. veku prihvatili hrišćanstvo i verovanje u jednog Boga, krštavali su se na praznik nekog svetitelja. Odatle vodi poreklo obeležavanja krsnog imena ili slave. Danas, kada određenog dana u godini zovemo goste u kuću, mi zapravo proslavljamo dan kada je naš daleki rođak postao hrišćanin, a određenog svetitelja kao zaštitnika i zastupnika naše porodice pred Bogom. Zato je proslava slave veliki događaj za svaku porodicu", kaže za MONDO veroučitelj Jelena Vujić.
Ona nam je objasnila i kako se slavi slava, šta podrazumevaju pripreme, šta je obavezno, a šta su greške takozvanih "novokomponovanih vernika".
"Pošto naši preci nisu mogli tako lako i brzo da zaborave mnogobožačke obrede žrtvovanja, dešavalo se da i nakon prihvatanja hrišćanstva, prinose kao žrtvu nekom svetitelju stoku koju su klali pored crkve. Od vremena Svetog Save takav način proslavljanja krsnog imena je bio zabranjen. Određeno je da se u crkvama može proslavljati spomen na svetitelje samo onako kako to hrišćanima dolikuje - mogu se doneti neki zemaljski plodovi, ali ne radi prinošenje žrtve."
Šta se podrazumeva pod "zemaljskim plodovima"?
"Kao što za rođendan pravimo tortu, za Božić u kuću unosimo badnjak, tako nam za slavu trebaju: ikona svetitelja koga slavimo, slavski kolač koji predstavlja našu zahvalnost Bogu, slavska sveća koja je simbol svetlosti Božije i plamena ljubavi prema Bogu i hrišćanstvu. U kući bi tog dana trebalo još da imamo i žito kao spomen na svetitelja koga slavimo, ali i na naše pretke koji su u veri živeli. I to je sve, uz mir i lepo raspoloženje."
A svečana trpeza za goste? Kolači? Mnoge domaćice danima pre slave mese i kuvaju, kupuju alkoholna pića, sokove…
"Slava je posebno svečan dan za svaku porodicu i zbog toga postoji želja da se proslavi sa rođacima i prijateljima koji se dočekuju uz određeno posluženje. Međutim, mnogi u tome preteruju zbog čega se izgubi smisao proslavljanja. Domaćica padne na nos od umora, u kući vlada nervoza da li će sve biti završeno na vreme, puno novca se potroši, a proslava krsnog imena se pretvori u opijanje, prejedanje, žurku. Slava se ne proslavlja radi gošćenja. Slava je dan radosti, a ne teret. Svečari se tog dana, ali i inače tokom godine, sećaju života svetitelja koji im je uzor."
Dakle, slavu nikako ne bi trebalo slaviti u kafani uz muziku. To je porodično slavlje i zato se sve dešava u kući u kojoj porodica živi, a ispod ikone svetitelja koja bi trebalo da se nalazi na istočnoj strani kuće ili stana, jer je istok izvor svetlosti.
"Što se muzike tiče, ona se ne podrazumeva. Nekada se pevao tropar - kratka crkvena molitvena pesma koja se odnosi na ime svetitelja čije ime se proslavlja. Međutim, taj običaj je u mnogim porodicama zaboravljen."
Šta se dešava kada je porodica u žalosti zbog smrtnog slučaja?
"Slavu treba slaviti uvek, i u sreći i u nesreći. Ukoliko je porodica u žalosti zbog smrtnog slučaja ime svetitelja se može obeležiti u manjem krugu porodice i prijatelja. Kao čest razlog neproslavljanja slave navodi se i novac. Toje pogrešno jer razlog proslavljanja nije da nahranimo goste već da zajedno sa dragim ljudima proslavimo značajan dan za porodicu. Oni koji nas iskreno vole neće nam zameriti na 'siromašnoj' trpezi.
Ono što nikako ne bi trebalo da 'preskočimo' je porodični odlazak u crkvu kako bi osveštali slavski kolač, žito i vino. U molitvi tokom ovog obreda, sveštenik moli Boga da blagoslovi sve darove koji su spremljeni u čast svetitelja, da ih umnoži i u domu koji slavi tog dana i u celom svetu, da prosvetli sve one koji su to spremili kao i one koji će to jesti.
Nakon ovog čina, svečari nose kolač i žito kući gde se zapali slavska sveća, a porodica se zahvali Bogu i svom svetitelju zastupniku i zaštitniku, pomoli se za zdravlje, mir i slogu u domu i za svako dobro u daljem životu i radu."
Da li se za svaku slavu sprema žito?
"Ne postoji slava za koju se ne sprema žito. Neki misle da se, na primer za Aranđelovdan ne sprema žito jer je živ svetitelj. To nije tačno. Ne postoji živ ili mrtav svetitelj - svi su živi pred Gospodom kao naši zastupnici i molitvenici. Žito bi trebalo da načnu sveštenik ili domaćin, a gostima ga služi domaćica, ćerka ili unuka. Žito se uzima kašičicom, stojeći, nakon što se prekrstimo i čestitamo slavu domaćinu", objasnila nam je veroučiteljica, a zamolili smo je da nam reši još jednu nedoumicu - za koje slave se priprema posna trpeza, a za koje ne?
"Postoje slave koje su uvek posne i to su one koje se slave u toku nekog posta. Takođe, ako dan slave padne u sredu ili petak biće posna trpeza jer su to dani kada se uvek posti."
Zašto se za slavu pije crno vino, a to je i najčešći poklon, uz cveće, koji se donosi onima koji slave?
"Slava je u svojoj suštitini produžetak liturgijskog slavlja i zato koristi iste simbole: kolač i vino koji predstavljaju telo i krv Hristovu, sveću kao simbol jevanđeoske reči Gospoda: 'Ja sam svetlost svetu, ko ide za mnom neće hodati u tami'. Vinom se preliva kolač i žito, a sveća se kupuje u crkvi, zabada se u žito i pali tokom sečenja kolača."
Kako treba da izgleda slavski kolač? U nekim kućama je nakićen, u drugim nije. Da li ukrasi zavise od svetitelja?
"Kolač bi, pre svega, trebalo da se umesi kod kuće, a ne da se kupi, ali zbog savremenog načina života, brzine i poslovnih obaveza, domaćice ga kupuju u pekarama. Jedini ukras koji bi trebalo da se nalazi na kolaču je pečat (slovo) četvrtastog oblika sa čiriličnim natpisom ИС ХС НИ КА što znači - Isus Hristos pobeđuje. Ostali ukrasi mogu i ne moraju da se dodaju: ptice su znak zdravlja i veselja, grozd simboliše želju za rodom, cvetovi su miris i lepota duše, burence se stavlja sa željom da u kući bude izobilja..."
Inače, slavu nasleđuje muško dete, dok žensko po udaji slavi slavu svog supružnika. Što se tiče pravila u vezi sa pozivanjem gostiju, ona variraju širom Srbije. Negde domaćin poziva sve goste nekoliko dana ranije, negde se zovu samo novi prijatelji, dok se naredne godine podrazumeva da će doći kao i svi ostali dragi gosti.
Danas se na slavu zove i telefonom i sms porukom, čak i slanjem mejla. Ali, to je manje bitno. Važno je da poziv bude iskren, a odlazak u goste da vas raduje jer ćete uveličati slavlje onih koje volite, bez obzira na trpezu koja vas tamo čeka i kvalitet vina.
U kuću svečara uđite sa jednim cvetom, ali sa mnogo lepih želja.
(MONDO)