Barak Obama reizabran je na izborima u SAD i u pobedničkom govoru poručio je da najbolje vreme za Ameriku tek dolazi i da će zajedno raditi sa predstavnicima republikanaca.
Američki predsednik Barak Obama osvojio je drugi četvorogodišnji mandat u Beloj kući, pošto je na izborima, u neizvesnoj trci, pobedio kandidata Republikanske partije Mita Romnija, javio je
jutros AP.
Obama je trijumfovao uprkos lošem stanju američke ekonomije i visokoj stopi nezaposlenosti.
Novi mandat je Obama obezbedio pobedama u Ohaju, Ajovi, Nju Hempšajru i Koloradu, u četiri od devet američkih država presudnih za izbor predsednika SAD, gde su on i Romni potrošili šest milijardi dolara na televizijske reklame.
Predsednik je izabran na osnovu elektorskih glasova u svakoj pojedinačnoj američkoj državi, a ne na osnovu broja glasova građana sa biračkim pravom, zbog čega je značajno devet država u kojima ni Republikanska, ni Obamina Demokratska partija nisu imale zagarantovanu pobedu.
Naime, predsednika i potpredsednika SAD ne biraju direktno glasači već takozvani elektori koje biraju glasači u svakoj od 50 saveznih država SAD. Elektori pre izbora najavljuju za kojeg od predsedničkih kandidata će glasati. Svaka država ima određeni broj elektorskih glasova koji se dodeljuju onom kandidatu koji osvoji više tih glasovu u toj državi.
Poraženi kandidat Republianske partije na američkim predsedničkim izborima Mit Romni neće se ponovo kandidovati za Belu kuću, navodi danas list "Njujork Tajms", pozivajući se na izjave savetnike bivšeg guvernera Masačusetsa.
Savetnici su rekli da je druga neuspela trka za Belu kuću poslednja za Romnija, koji će svom kandidatu za potpredsednika SAD Polu Rajanu prepusiti vodeću ulogu u Republikanskoj partiji.
Romni je pokušao da osvoji nominaciju Republikanske partije za predsedničke izbore 2008. godine, ali je nominaciju izborio Džon Mekejn.
"Njujork Tajms" navodi da su pojedini Romnijevi saradnici bili spremni da u izbornoj noći otputuju u neke od saveznih američkih država, da bi osporili rezultate.
Kada je Romniju postalo jasno da mu nikakvo osporavanje rezultata neće doneti pobedu, telefonirao je Obami i čestitao mu.
Po nepisanim pravilima, pobednik američkih predsedničkih izbora ne može da proglasi trijumf pre nego što ga protivnik pozove i prizna poraz. Romni je čekao oko sat i po da telefonira Obami.
Obama je oko jedan ujutro po američkom vremenu došao u MekKormik centar u Čikagu, gde su ga pristalice dočekale višeminutnim aplauzom i povicima “Još četiri godine”.
Obraćajući se okupljenima, predsednik Amerike je istakao da su izbori vratili duh i veru da svi mogu da ispune svoje pojedinačne snove.
"Znamo u našim srcima da za Ameriku najbolje tek dolazi. Hvala svima koji su glasali. Bez obzira da li ste glasali za mene ili Romnija, vi ste izneli vaš glas", kazao je Obama.
On je čestitao sam Romniju na snažnoj kampanji, rekavši da je borba između njih dvojice bila oštra, ali samo zato što volimo ovu zemlju.
"Nameravam da se u narednim nedeljama vidim sa Romnijem da vidimo kako da pokrenemo zemlju napred", rekao je izabrani predsednik Amerike.
Prema njegovim rečima, američka ekonomija se oporavlja, a decenija ratovanja se završava.
"Mi želimo naciju koju poštuju i vole u svetu i verujemo u tolerantnu Ameriku, otvorenu za imigrante", dodao je Obama.
Inauguracija predsednika SAD održaće se 20. januara 2013. godine u Vašingtonu.
Novoizabarani američki predsednik moraće i u novom mandatu da se suoči sa podeljenim Kongresom, s obzirom da su demokrate zadržale kontrolu nad Senatom, a republikanci nad Predstavničkim domom.
Demokrate, koje su pred izbore morale da odbrane više poslaničkih mesta bile su viđene kao ranjivija politička partija u Senatu, gde se od ukupno 100 mesta glasalo o 33.
Dva republikanska kandidata u državama Misuri i Indijana, koja su tokom kampanje imala suviše eksplozivne opaske o silovanju i abortusu izgubila su, međutim borbu za poslaničke stolice, dok je jedan republikanac u liberalnom Masačusetsu ostao bez svog mesta u Senatu, javila je agencija Asošijejted pres.
Republikanci su, takođe, izgubili svoju poslaničko mesto u državi Mejn, u kojoj je pobedio nezavisni kandidat blizak demokratama.
Demokrate su, tako, zadržale njihovu neznatnu nadmoć u Senatu, iako je republikanski kandidat uspeo da preuzme demokratsku poslaničku stolicu u državi Nebraska. Demokrate bi posle ovih izbora u Senatu trebalo da imaju 53 mesta, a republikanci 47.
Kako je javio AP, republikanci su na dobrom putu da zadrže prilično ubedljivu većinu u drugom domu Kongresa - Predstavničkom domu, što znači da će Obama u drugom mandatu imati problema sa sprovođenjem bilo kakvih ambicioznijih predloga zakona.
Glasalo se o svih 435 poslaničkih mesta u Predstavničkom domu, gde su republikanci zadržali kontrolu, uprkos nekoliko pobeda demokrata.
S druge strane, kontrola demokrata nad Senatom će im stvoriti zaštitu od republikanskih pokušaja da onemoguće sprovođenje ranijih Obaminih zakonskih predloga, kao što je reforma zdravstvene zaštite, koja će u potpunosti stupiti na snagu 2014. godine.
KO JE BARAK OBAMA
Prvi američki predsednik afro-američkog porekla je rođen u Honoluluu, na Havajima, 4. avgusta 1961. godine, kao dete Kenijca i Amerikanke, a veći deo detinjstva proveo je na Havajima.
Pojedini mediji pisali su da je, međutim, rođen u Keniji. Biografski podaci se slažu u tome da je nekoliko godina živeo u Indoneziji.
Pre nego što se u svojoj Demokratskoj stranci izborio za kandiduru za predsednika SAD, on je od 2005. do 2008. godine bio mlađi senator u senatu države Ilinois.
Diplomirao je političke nauke na univerzitetu Kolumbija, a pravo na Harvardu. Politikom se bavi od 1992. godine, kada se istakao organizacijom registracije afroameričkih birača u biračke spiskove, kada se pozivu odazvalo preko 150.000 osoba. U to vreme, kao i godinama kasnije radio je kao advokat, a kasnije i kao univerzitetski profesor.
Obama je 2003. godine počeo kampanju za ulazak u američki senat. Zajedno sa Džesijem Džejmsom učestvovao je u to vreme na antiratnim protestima i kritikovao "glupi rat" protiv Iraka. Tada je većina njegovih partijskih kolega i javnosti odobravala ratnu politiku Džordža Buša.
U Obaminom prvom predsedničkom mandatu rat u Iraku je okončan, u drugoj polovini 2010. godine.
On je tokom prvog predsedničkog mandata, 2009. godine dobio Nobelovu nagradu za mir.
Za predsednika SAD je izabran glasovima elektora u decembru 2008, zakletvu je položio 20. januara 2009. ali je zbog greške predsednika Vrhovnog suda, polaganje zakletve ponovljeno narednog dana.
Iako pripada hrišćanskoj religiji, ankete su pokazivale da ga petina sugrađana vidi kao muslimana, što se povećava iz godine u godinu. Oko trećine Amerikanaca smatra da je hrišćanin, dok 40 odsto kaže da ne zna predsednikovu veroispovest.
Obama se tokom prvog mandata i u predizbornoj kampanji za drugi zalagao za manje poreze, stimulisanje potrošnje kako bi ojačala ekonomija i povećanje poreza za bogate.
On je pobornik toga da svi koji govore engleski i plaćaju porez dobiju državljanstvo, ali i za kažnjavanje onih koji zapošljavaju ilegalne doseljenike.
Protivnik je ratova, ali je izjavio da bi, ukoliko bi se sukob u Avganistanu proširio na susedni Pakistan, preduzeo napad bez odobrenja Kongresa, ali uz neophodnu saglasnost Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
On je 2010. uveo izmene zdravstvenog sistema, s ciljem da pojeftini zdravstvena zaštita, da budu pružane bolje zdravstvene usluge i da se obezbedi osiguranje za više od 46 miliona Amerikanaca koji nisu uživali to pravo.
Prošle godine je objavljeno da Obama u Beloj kući ima mini-pivaru. Američki predsednik nikad nije krio ljubav prema pivu.
Oženjen je Mišel Obamom, žive u skladnom braku i imaju dve ćerke, od 14 i 11 godina.
O svom privatnom životu i nedostatku slobodnog vremena izjavio je: "Dođu dani kada bih samo želeo da se šetam kroz park, među ljudima, da sam nepoznat i da me ne prepoznaju".
To je rekao u neformalnom razgovoru sa urednicima više američkih listova, kada je kazao i da mu se sviđa život u Beloj kući, dodavši da zbog toga što ne može da ide u šetnje, često igra golf.
(MONDO/agencije, foto: Beta/AP)