Problem očuvanja bioloških vrsta brine naučnike u čitavom svetu, a u Jakutiju, najsevernijoj republici Ruske Federacije, 2013. godine treba da započne izgradnja Federalnog krioskladišta semena, navodi se na sajtu "Glas Rusije".
Budući da se biodiverzitet na Zemlji smanjuje zabrinjavajućim tempom, takva skladišta mogla bi da se pretvore u Nojevu barku za mnoge vrste kojima preti nestanak. Sličnu ideju ima i vlada kraljevine Norveške sa aktuelnim projektom "Banke semena za sudnji dan", navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede ove zemlje.
Večiti led obećava da sačuva za buduće generacije savremeni biljni genofond. Ukupni broj banaka semena u raznim zemljama je blizu 1.500, a u njihovim kolekcijama čuva se do milion uzoraka. Veliki problem, međutim, predstavlja to što nije sasvim sigurno kakvo seme će čuvati takve banke budući da je u svetu tokom 20. veka trajno nestalo oko 75 odsto sorti biljaka.
Sorte dobijane strpljivom selekcijom tokom više hiljada godina, izgubljene su za jedan vek, a do toga je došlo, između ostalog postepenim prelaskom na industrijsku proizvodnju i zatim stvaranjem novih sorti biljaka hibrida.
Kako se navodi na "Konferenciji o genetskim resursima biljaka", 75 odsto svih poljoprivrednih biljnih kultura nestalo usled uvođenja modernih sorti, koje se uvek uzgajaju kao monokulture.
Genetski modifikovane biljke
Međutim, trenutno najaktuelniji i najopasniji je problem genetski modifikovanih biljaka, budući da je genetski inženjering otvorio mogućnost mešanja gena različitih vrsta (virusa, bakterija, biljaka, životinja i ljudi) i to bez jasnog znanja o ishodu.
Kada je Svetska trgovinska organizacija (STO) počela da primenjuje "Sporazum o trgovinskim pravima intelektualne svojine" (TRIPS) 1995, došlo je i do ubrzanog širenja GMO semena koje se može patentirati, odnosno seme za koje se mogu naplatiti autorska prava.
Veliku ulogu u podsticanju GMO proizvodnje imaju multinacionalne biotehnološke kompanije koje se očigledno rukovode jedino profitom bez obzira na posledice po životnu sredinu. Njihova poruka da biotehnologija rešava problema gladi u svetu, najblaže rečeno je diskutabilna, što pokazuju slučajevi uništenja poljoprivrede u
Indiji, Nepalu ili Argentini.
Kako bi sprovele svoju strategiju, ove kompanije su kao legitiman cilj označile preuzimanje kontrole nad semenom, pa je tako trenutno oko 23 odsto svetskih kompanija za proizvodnju semena u njihovom vlasništvu. Među njima dominira američki "Monsanto" u čijem posedu je trenutno oko 91 odsto tržišta GMO hrane.
Okupirajmo izvore
Paralelno sa misijom biotehnoloških kompanija, pojavio se i globalni pokret "Okupirajmo naše izvore hrane" protiv korporativne dominacije hrane uništenjem semena.
Početkom ove godine, fizičarka Vandana Šiva, osnivačica "Istraživačke fondacije za nauku, tehnologiju i ekologiju", dobitnica priznanja "Rajt Lajlihud", alternativne Nobelove nagrade za 1993, pokrenula je ovu globalnu akciju koja se obeležava širom sveta 27. februara.
"Monsanto" i nekolicina drugih giganata žele da imaju vlasništvo nad svim semenom u svetu putem svojih patenata i genetskog inženjeringa. Prema rečima Šive, "ova kompanija je čak izdejstvovala zakon Svetske trgovinske organizacije (WTO) o intelektualnom vlasništvu kojim se od zemalja traži da moraju koristiti njihovo patentirano seme".
Patentiranje semena je dovelo do krize uzgajanja i prehrane, ali i do ogromnog profita za američke biotehnološke korporacije.
Suverenitet semena
Šta je suverenitet semena i na koji način patentirano GMO seme potkopava njegov suverenitet?
Suverenitet semena uključuje pravo farmera da čuva, uzgaja i razmenjuje seme, da ima pristup raznovrsnom semenu "otvorenog koda" koje mora biti zaštićeno, a koje nije patentirano, genetski modifikovano, u nečijem vlasništvu ili pod kontrolom gigantskih korporacija.
Širom sveta uvode se novi zakoni o semenu na osnovu kojih se vrši obavezna registracija semena, što onemogućava malim poljoprivrednicima da uzgajaju sopstveni semeni diverzitet, i primorava ih da zavise od gigantskih korporacija koje proizvode seme.
Korporacije takođe patentiraju seme otporno na nepovoljne klimatske uslove, te na taj način poljoprivrednicima uskraćuju mogućnost da uzgajaju sopstveno seme kao i da primene svoje znanje o prilagođavanju odredenoj klimi.
Genetska zagađenost
Još jedna pretnja za suverenitet semena je genetska zagađenost.
Indija je izgubila svoje seme pamuka zbog zagađenja "Bt pamukom", kome je inženjeringom ubačen biološki pesticid, bakterija Bacillus thuringiensis.
Kanada je izgubila svoje seme kanole zbog zagađenja "Raundap Redi kanolom". Meksiko je takođe ostao bez svog kukuruza zbog zagađenja "Bt pamukom".
- Postoji alternativa kojom možemo spasiti našu planetu, naše farme i naše zdravlje - poručuje Šiva i zaključuje da je jedini način da se odupre korporativnoj kontroli, izgradnja održivih alternativa, pre svega povratak zdravoj poljoprivredi - od semena do stola.
Zato je po njoj, "Okupirajmo naše izvore hrane", realan početak borbe za smanjenje gladi u svetu.
izvor: b92.net