U beogradskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine kažu da nije traženo da se akcija suzbijanja insekata intenzivira zbog groznice Zapadnog Nila. U Novom Sadu i Šapcu kažu da ni tamo nije planirano dodatno zaprašivanje.
Uprave Beograda, Novog Sada i Šapca ne planiraju dodatne akcije suzbijanja komaraca kako bi umanjile rizik od virusa Zapadnog Nila, piše "Politika".
Nije traženo da se akcija suzbijanja insekata intenzivira zbog groznice Zapadnog Nila, kažu za "Politiku" u beogradskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.
Brojnost komaraca je već niska, kakva je bila čitave sezone zbog suše i velikih vrućina koje ne pogoduju krilatim krvopijama, a redovno su zaprašivane i sa zemlje i iz vazduha.
Bez obzira na to što komarci više ne prete samo nesnosnim svrabom već potencijalno smrtonosnim virusom, razloga za paniku nema i akcije suzbijanja će se i ubuduće, kao i do sada, sprovoditi tek ako brojnost premaši granicu, navode u ova tri grada za "Politiku".
"Krajem nedelje, ukoliko nas vreme posluži, tretiraćemo područje opštine Surčin. Tu je trenutno nešto veće žarište komaraca. Taj parcijalni tretman nema nikakve veze sa opasnošću od virusa", kaže Olja Vukićević iz beogradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
Pre dve nedelje brojnost komaraca u glavnom gradu je bila toliko zanemarljiva da su u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, kući koja nadzire njihovu populaciju u Beogradu, verovali da nikakvi dalji tretmani iz vazduha neće ni biti nužni sve do kraja leta. Samo nekoliko dana kasnije, iako se vreme nije promenilo i još nije pogodovalo buđenju komaraca iz hibernacije zbog vrućine, sekretarijat je sproveo zaprašivanje iz vazduha.
Slučajno ili ne, u to vreme su medicinske ustanove već znale da se groznica Zapadnog Nila pojavila u Srbiji. U sekretarijatu tvrde da im niko od nadležnih državnih organa nije tražio da intenziviraju akciju zaprašivanja zbog opasnosti od virusa.
U Novom Sadu ocenjuju da su većinu posla obavili već proletos tretmanom larvi.
Jaja tigrastog komarca su nađena u leglima tih napasti na granici sa Hrvatskom, u blizini prelaza Batrovci, potvrđuju na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, i to u više navrata.
Stručnjaci te ustanove su porod zloglasnog insekta zatekli u klopkama koje se polažu na lokacije odgovarajuće za razvoj žarišta komaraca.
Te klopke, kakve su za Beograd nabavljene tek ove godine, ispuštaju mlečnu kiselinu, koja imitira miris kože, i ugljen-dioksid, čime se podražava ljudsko disanje. To privlači komarce koje usisava mali ventilator u aparatu. U redovnim obilascima, stručnjaci pokupe klopku i prebroje ulove.
"Time smo sprečili veću brojnost, a i vrućine su nam išle na ruku. Otkako je sezona počela, kombinujemo larvicid i suzbijanje odraslih jedinki. Virus nas nije iznenadio i zato nema potrebe da bilo šta menjamo. Nastavićemo da radimo kao i do sada", navodi Dario Aćimović iz firme „Ciklonizacija”, koja u Novom Sadu suzbija komarce.
U Šapcu je ostalo da se izvede još jedna akcija koja je i ranije planirana, kaže Milan Vasić, načelnik Odeljenja za komunalne i stambene inspekcijske poslove u Šapcu.
"Trenutno nemamo planova da u agendu ubacujemo još tretmana, sem ako brojnost to ne bude zahtevala", objašnjava Vasić.
Ministarstvo životne sredine je početkom leta, od maja do jula, pomogla suzbijanje komaraca na teritoriji Srbije tako što je besplatan preparat za larvicid ponudilo gradovima i opštinama koje nisu imale dovoljno novca da ga sami nabave. U novom sazivu tog ministarstva kažu da je preparat uzelo deset opština.
Jednog odraslog tigrastog komarca novosadski Poljoprivredni fakultet je ulovio prošle godine, takođe na granici sa Hrvatskom.
(Politika)