– Pokrenuo sam akciju prošlog meseca, još dok sam greškom bio u novosadskom Okružnom zatvoru, da osnujemo fond za donaciju toj ustanovi, namenjen onima koji se nađu u karantinu. Po izlasku sam uputio otvoreno pismo putem medija povodom loših uslova u tom delu zatvora na Klisi, nakon čega je, kako čujem, nešto poboljšano, ali ne i rešeno – tvrdi u obraćanju našem listu Goran Dolamić (1954) žitelj Bisernog ostrava u opštini Bečej, koji nam se predstavio kao predsednik Eko-unije zelenih Vojvodine.
– U karantinu, u kojem sam proveo 23 dana, u "mojoj klasi" pretežno su bili ljudi zbog dela u saobraćaju, osuđeni novačano pa preinačenjem i zatvorski, i mali deo su činili "sitni kriminalci" okrivljeni za provale, krivična dela zbog droge, među kojima, pri čemu ne obeležavam ljude, ali ima i zaraženih – priseća se naš sagovornik. – U takvoj situaciji, smatram da bi trebalo da tamo svako zaduži svoj pribor za jelo.
– Mi u udruženja nudimo, između ostalog, ovako preko "Dnevnika", da doniramo pribor i posuđe. Kada sam neformalno razgovarao s nekim zaposlenima u Okružnom zatvoru, rekli su mu da je ideja o fondu dobra, uz opasku da je sistem takav kakav jeste i da su skeptični da takva donacija može zaživeti. To će biti teško progurati do institucija, kazali su mi. Mi projektom, koji su već prihvatile opštine Bečej, Novi Bečej i Srbobran, nudimo rešenje kroz ekološke akcije – da svake godine deset osoba koje su izašle iz zatvora, a prošle su stručne provere, psihologa, pedagoga, vaspitača i ostalih stručnih zaposlenika, po izlasku na slobodu uključimo u poslove Eko-unije.
Dolamić veli da je cilj akcije da se povratnicima iz zatvora nađu radna mesta i pruži im se šansa. Na primer, moguća je, s obezbeđenim tržištem ovog udruženja, proizvodnja glista uz veoma sitnu investiciju, tako da bi bivši osuđenici mogle živeti pošteno i da ne moraju da misle kad će im policija zakucati na vrata.
– Imamo više od 6.000 članova, a naše poslednje akcije su prikupile oko 20.000 potpisa pa zamislite ako naši prijatelji daju po jedan evro, to nije sitan novac. Ljudi mogu pogrešiti i naći se u karantinu i dodatno se naći u šoku. Tamo su izolovani kao u sefu pa zaslužuju uslove primerene čoveku – navodi naš sagovornik. – Meni je u sobi jedan "sustanar" rekao da će, kada izađe, opet krasti jer ima staru i bolesnu majku, mada mu je to dojadilo. Ima onih koji kradu samo određene stvari, profesionalno, za veoma sitne pare, potom dobijaju i batina i još budu u zatvoru, a mnogima od njih lopovluk nije bio smisao života. Mi takvim hoćemo da pružimo šansu, prema našim mogućnostima.
Ovaj bivši osuđenik tvrdi da je, za razliku od karantina, kada se pređe u poluotvoreno odeljenje, takozvanu žutu kuću, tamo mnogo bolje.– Tamo je, koliko znam, sve na veoma kvalitetnom nivou. Na jelovniku ima i dijetalne hrane, a higijena je dobra, kao i smeštaj. Dok je karantin, po meni, zatvor u zatvoru, kao u prenatrpanom sefu si – naglašava Dolamić.
U otvorenom pismu Udruženja građana "Unija zelenih Vojvodine", dostavljenom i našoj redakciji, kritikuju se uslovi u karantinu koje je, kako tvrdi, iskusio Goran Dolamić.
Navodno, njih 30 do 35 koristili su tom prilikom jednu ve-ce šolju, jedan tuš, jedan lavabo, a što je najbitnije, u karantinu, gde se provodi prvih deset do 15 dana zatvora, postoji mogućnost od zaraze hepatitisom B i C ili sidom, kaže se u obrazloženju pomenutog pisma namenjenog ministru pravde Nikoli Selakoviću, predsedniku Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Ištvanu Pastoru, a prosleđenom i medijima. "Osuđenicima u karantinu, pretežno osuđenim novčano, a koji su smešteni sa zaraženim osobama, njima tridestotrici na prostoru manjem od zakonom propisanog minimuma, nije omogućeno da piju čistu vodu jer nemaju zadužene šolje, a hrana se služi u nehigijenskim uslovima", dodatno se tvrdi u obrazloženju pomenutog otvorenog pisma.
Greškom iza rešetaka 23 dana?
Goran Dolamić navodi da je, uprkos sudskom rešenju da se oslobađa od izrečene kazne, iskusio pomenute nepravilnosti zbog birokratije i proveo 23 dana u zatvoru na Klisi. Zbog, kako tvrdi, neosnovanog boravka iza rešetaka, podneo je preko advokata odštetni zahtev kojim pripisuje grešku sudu.
– To ide svojim tokom. Novac od odštete nameravam da uplatim u humanitarne svrhe – kaže naš sagovornik.
Po pravosnažnoj presudi novosadskog suda Dolamić je, kako kaže, trebalo da provede iza rešetaka 40 dana, na koliko mu je zamenjana novčana kazna od 40.000 dinara. Naime, on je osuđen u junu 2009. godine u Bečeju, zbog klevete upućene njegovoj bivšoj supruzi, a presuda je postala pravosnažna avgusta 2010. godine. On je potom podneo molbu za amnestiju i ona je usvojena, ali zbog odluke upućene na pogrešnu adresu, okrivljni je otišao na odsluženje zatvorske kazne.
– Kriva je birokratija, sudsko rešenje o oslobađanju od zatvorske kazne nije stiglo pravovremeno u Okružni zatvor na Klisi. Odluka o amnesiji poslata mi je u Beočin, na staru adresu, gde ne stanujem više od pet godina, a u molbi za amnestiju naveo sam pravu adresu. Zanimljivo je da sam nalog za izdražavanje kazne primio na pravoj adresi u Bečeju, a oslobađujuću odluku su poslali na pogrešnu. Da li je reč o nečijem slučajnom propustu, tehničkoj grešci ili nečem trećem, tek, ja sam više od tri sedmice proveo iza rešetaka u novosadskom zatvoru, od 26. novembra do 19. decembra prošle godine, mada sam amnestiran dan pošto sam stigao iza rešetaka. Takođe, rešenje o izalsku iz zatvoru primljeno je, koliko znam, 15. decembra, ali iz meni nepoznatih razloga, zadražan sam još četiri dana – navodi Dolamić.
izvor: dnevnik.rs