Francuska možda nema kralja, ali dvorac Versaj i dalje ima kraljevskog lovca na krtice. Iza neobičnog zvanja krije se velika odgovornost - krtice su veoma pametne i ukoliko se namnože u dovoljnom broju, mogu uništiti veliko imanje za samo nekoliko nedelja.
Luj Šesnaesti giljotinaran je pre više od dva veka, ali kraljevski lovac na krtice i dalje postoji i radi.
„Možda zvuči smešno, ali posao je ozbiljan. Moj zadatak je da sprečim da krtičnjaci unakaze najlepše vrtove u Evropi", objasnio je 36-godišnji Žerom Dormjon, najnoviji nosilac zvanja koje postoji već 330 godina.
„I danas nam velikodostojnici dolaze u posetu. Zamislite da vide krtičnjake!"
Dormjon, koji je radio kao obični baštovan dok nije primetio upražnjeno mesto lovca na krtice, sprečava da se one nasele ispod 800 hektara veličanstvene hortikulture.
„Poznat sam kao kralj lovaca na krtice zato što radim u Versajskoj palati. Možda više nema kralja, ali palata još ima krtica, mnogo njih. To je dobro, jer me održavaju u poslu", rekao je Dormjon.
Za razliku od drugih evropskih imanja sa palatama, Versaj je pravi rasadnik krtica jer je u živoj seoskoj oblasti, iako je od Pariza udaljen svega 12 kilometara.
U Versaju, veliki zemljani brežuljci obeležavaju podzemno kraljevstvo krtica, u kojem Dormjon postavlja starinske zamke sa metalnim zupcima.
„Podsećaju na giljotinu", rekao je lovac na krtice. Neko vreme koristio je otrov, ali se na kraju odlučio za zamku izmišljenu u 17. veku kao najefikasniju – i istorijski najznačajniju.
Krtice su starije i od najstarijih kraljeva Francuske.
Prvi put su se dokopale Evrope pre oko 40 miliona godina i vekovima su bile pošast u kraljevskim vrtovima ne samo u Francuskoj.
Ipak, činjenica da su toliko dugo preživeli ti bubojedi slabog vidi i sluha koji mogu uginuti od stresa kada se nađu iznad zemlje, predstavlja malo čudo.
Zoolozi tvrde da su uspele zato što nemaju prirodnih neprijatelja koji bi ih lovili, a njihova populacija sada je u porastu. Jedna jedina krtica može da napravi 30 krtičnjaka u jednom danu, što bi, pomnoženo sa nekoliko stotina, moglo da „istačka" celo jedno imanje u roku od nekoliko nedelja.
Dobar lovac na krtice može spasti živote: 1702. godine engleski kralj Vilijam Treći preminuo je od povreda koje je pretrpeo kada se njegov konj sapleo o krtičnjak.
Ni Dormjon ne potcenjuje svoju lovinu: „Krtice su izuzetno pametne. Zato većina baštovana ne može da ih uhvati. Jedna od najprepredenijih koju sam ikada sreo izbegavala je moje zamke tri meseca. Na kraju se ulenjila i ja sam je uhvatio."
izvor: RTS