Iako majke počinju da čitaju svojoj deci i pre njihovog drugog rođendana, na kraju srednje škole ipak većina učenika ne voli i ne čita lektiru.
Đaci na kraju četvrtog razreda ne znaju je "crnica", "kobac" i šta znači "obrazloži" i "ilustracija", a samo 31 odsto maturanata srednjih škola zna da odgovori na pitanje šta je to "isparavanje".
Učitelji više nego nastavnici podstiču komunikaciju na času, a više učenike i ohrabruju da ispoljavaju osećanja, da se druže i konstruktivno rešavaju sukobe, što zavisi od ličnosti prosvetnog radnika, a ne od godina provedenih u prosveti.
Ovo su neki od zanimljivih podataka koji su se mogli čuti na nedavnoj 15. naučnoj konferenciji "Pedagoška istraživanja i školska praksa", koju su na beogradskom Filozofskom fakultetu organizovali Institut za pedagoška istraživanja, Institut za psihologiju i Privredna komora Srbije, piše "Politika".
Tako su Nada Ševa i Jelena Radišić iz Instituta za pedagoška istraživanja rekle da je analizom odgovora roditelja čija su deca trenutno u beogradskim vrtićima, utvrđeno da je 76 odsto roditelja počelo da čita svom detetu pre nego što je ono napunilo dve godine. Majke su te koje u 90 odsto slučajeva čitaju svojoj deci, uglavnom pred spavanje, jer u to vreme i samo dete traži da mu se čita.
Većina porodica, 60 odsto, ima između 21 i 60 dečjih knjiga, a 13 odsto roditelja je odgovorilo da njihova deca imaju više od 81 knjige u kući.
Slično istraživanje uradile su i njihove koleginice Jelena M. Stevanović i Emilija Lazarević, ali među đacima trećeg i četvrtog razreda srednje škole u Beogradu, Novom Sadu i Kruševcu.
Utvrđeno je da manje od polovine učenika čita literaturu, bez obzira na to da li je reč o gimnazijalcima ili učenicima srednjih stručnih škola. Oni su rekli da ih od lektire odbija način na koji se književna dela interpretiraju u školi, a nisu zadovoljni ni izborom knjiga. Srednjoškolci su navodili da nemaju vremena da čitaju, a kada imaju da radije čitaju kriminalističke, naučnofantastične i ljubavne romane nego klasičnu literaturu.
Ovo, po mišljenju autorki studije, ukazuje na potrebu da se preispita obim i sadržaj školske lektire, ali i da se razmotri način realizovanja programa iz književnosti u srednjoj školi.
Koliko vremena učenici provode u školi i učenju kod kuće, pokušale su da utvrde Jelena Pešić, Marina Videnović i Dijana Plut iz Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta. One kažu da je u istraživanju učestvovalo gotovo hiljadu srednjoškolaca, a nalazi pokazuju da su naši mladi veoma slični svojim vršnjacima u ostalim evropskim zemljama, ali da u odnosu na američke srednjoškolce provode više vremena u školi.
Takođe je utvrđeno i da je specifičnost naših učenika zanemarljivo malo učešće u vannastavnim aktivnostima.
Naši srednjoškolci radnim danima u proseku provode oko pet sati u školi. U radnim aktivnostima van škole provode skoro dva sata, od kojih u učenju 81 minut, u kućnim poslovima 23 minuta, a u radu koji donosi prihode sedam minuta. Od pet sati i 22 minuta slobodnog vremena, svega pet minuta posvećuju vannastavnim aktivnostima.
Na skupu je bilo reči i o najnovijim rezultatima međunarodnih istraživanja o nivou znanja iz matematike i prirodnih nauka naših učenika četvrtih razreda, koji su imali bolje rezultate od vršnjaka iz Švedske, Španije ili sa Novog Zelanda.
Zanimljiv i za prosvetne vlasti biće nalaz istraživača Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Jelene Nedeljković i Ivane Nikolić, koje su na uzorku od 6.350 učenika utvrdile da naši đaci podbacuju na testovima ukoliko nisu motivisani ocenom. To znači da bi umesto sadašnjih pet odsto đaka koji su sposobni da reše zadatke iz najviših nivoa, u slučaju adekvatne motivacije taj procenat bio čak 15 odsto.
(MONDO)