Iako Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju dozvoljava održavanje posebnih programa u vrtićima, čak i njihovo naplaćivanje, pitanje stvaranja približno jednakih uslova za svu decu, bez diskriminacije i izdvajanja po bilo kojem osnovu, nije rešeno.
"Mama, je l’ mogu i ja na ples”, pita sin majku. "U istoj si sobi sa decom koja idu na te časove?”, zgranuto će majka. "Da, da, samo na drugom kraju. U onoj gde svi spavamo, jedemo, igramo se...”, nabraja petogodišnjak. "Dogovorićemo se”, obećava majka, spremna da već sutra upita vaspitače zbog čega je njeno dete prinuđeno da boravi u istoj prostoriji sa mališanima koji pohađaju časove plesa koji se dodatno plaćaju. Mesečni troškovi, po jednoj ovakvoj aktivnosti, iznose uglavnom do hiljadu dinara.
Iz Sektora za osnovno i predškolsko obrazovanje i vaspitanje Ministarstva prosvete poručuju da će uskoro biti donet pravilnik o vrstama, načinu ostvarivanja i finansiranja posebnih i specijalizovanih programa u predškolskim ustanovama. Redovni program nastave u predškolskim ustanovama Srbije, poručuju stručnjaci koji se bave dečjim razvojem, sasvim je dovoljan za normalno odrastanje mališana.
Pedagog Slavica Stanojlović iz Petrovca na Mlavi smatra da organizovanje dodatnih programa u vrtićima nije loša ideja. "Najbolje bi ipak bilo da na neke vannastavne aktivnosti, kao što su ples ili engleski jezik, pomalo idu sva deca, a ne samo ona čiji roditelji imaju novca da ih plate. A ako dete pokaže sklonosti prema nečemu posebno, roditelj svakako treba da ga uključi", kaže za "Politiku" Slavica Stanojlović.
Sa druge strane, u PU "Dečji dani” u Beogradu već godinu dana ne organizuju vannastavne aktivnosti. "Ukidanjem časova plesa ili engleskog jezika rešili smo i problem diskriminacije ostalih mališana čije mame i tate nemaju novca za dodatne aktivnosti. Ukinuli smo ih da se ti mališani ne bi osećali zapostavljeno", ističe Jasna Vukliš, direktorka PU "Dečji dani”, podsećajući da su njihovi vaspitači ipak dovoljno spremni, obučeni i obrazovani za održavanje takve nastave, pa angažovanje "spoljnih” saradnika nije ni potrebno.
Najmlađim žiteljima Subotice koji pohađaju vrtiće pri PU "Naša radost”, časove engleskog jezika ili plesa drže isključivo vaspitači koji su prošli dodatnu obuku. "Tek četvrtina mališana od ukupno 4.000 dece učestvuje u dodatnim programima. Časovi se organizuju popodne, kada većina dece već odlazi kući, pa u objektima ima više slobodnih prostorija u kojima se drži takva nastava."
Njihove kolege iz Niša imaju čak i posebnu salu u kojoj je moguće organizovati nastavu koja nije deo redovnog programa. Roditelji mogu da biraju da li će decu upisati na ritmičku gimnastiku, engleski ili košarku.
"Vannastavne aktivnosti se održavaju van termina određenog za vaspitno-obrazovni rad. Vode ih instruktori čiji rad plaćaju roditelji, a ne uprava vrtića. Sa našom ustanovom oni samo sklapaju ugovor o ustupanju prostorija", objašnjava Ivan Todorov, pomoćnik direktora niške PU "Pčelica”, koju pohađa 5.800 dece.
Podsticanje fizičke aktivnosti kod predškolaca podržava Katarina Ljubinković, fizijatar iz Beograda, koja smatra da mališani treba što više da se kreću.
"Ako dete suviše dugo sedi ispred TV ekrana, onda ga treba upisati na neki sport u vrtiću. Ukoliko je dovoljno dugo na nogama i u prirodi, onda mu dodatni časovi nisu neophodni. Gimnastika ili plivanje su posebno blagotvorni za dečji razvoj", napominje Katarina Ljubinković.
Roditelji mališane najčešće upisuju na časove stranog jezika, pogotovo engleskog. Olivera Petrunović, profesorka engleskog u beogradskoj OŠ "Zmaj Jova Jovanović”, poručuje da učenje stranog jezika u obdaništima nije neophodno, a pogotovo nije preporučljivo ukoliko dete ne pokazuje interesovanje.
"Ne treba ga primoravati, ali ako želi da uči, zašto da ne. Za strani jezik je potreban talenat da bi se savladao sa lakoćom. Zato ne podržavam stav da od treće godine deca najbolje usvajaju strane reči, kako mnogi misle. Sasvim je dovoljno da počnu od prvog razreda”, kaže Olivera Petrunović.
(MONDO)