webinfo

A+ A A-

Članci

Miša Vrebalov: Moje iskustvo i poznanstva je šteta ne iskoristiti!

b_300_0_16777215_00_images_Tijana_000_Lica_Misa_Vrebalov_2016NB.jpgRepublički, pokrajinski i lokalni izbori zakazani su za 24. april. Predizborna kampanja je uveliko u toku, a stranke se utrkuju u aktivnostima i obećanjima. Redakcija WEBINFA razgovaraće sa svim lokalnim nosiocima izbornih lista, kada će svi - podjednako imati prilike da javno kažu svoje stavove, kritike i mišljenja.
Danas razgovaramo sa nosiocem liste "MIŠA VREBALOV – Milivoj Vrebalov", članom Predsedništva Demokratske stranke, potpredsednikom Skupštine Vojvodine i nekadašnjim predsednikom opštine Novi Bečej, Milivojem Vrebalovim.

 

 

- Već ste vršili dužnost predsednika opštine Novi Bečej, da biste nakon toga "otišli" na "više" političke funkcije. Šta je to što sada možete ponuditi, a da to već niste imali prilike realizovati i da li ovo znači da ste završili sa "visokom" politikom i da opet želite da se vratite u lokalne okvire?
    Prvo što mogu ponuditi jeste moje veliko iskustvo i izuzetna poznanstva, ako mogu reći - „visokih političara“ koji su na tim funkcijama već dugi niz godina. Meni je lokal uvek bio cilj, a otišao sam na višu funkciju samo zato da bih mogao što više da pomognem upravo novobečejskoj opštini. Mogu da se pohvalim da je u tom periodu dosta novca usmereno ka opštini Novi Bečej, a isto tako mogu reći da je u nekom narednom periodu to moglo biti neuporedivo više, pogotovo što sam ja bio taj koji je uvek inicirao da se aplicira na konkursima, kako bi što više finansijskih sredstava stizalo u opštinu. Odgovorno tvrdim, da su sva sredstva koja su “došla” u opštinu Novi Bečej, isključivo došla iz Pokrajine, odnosno Vlade AP Vojvodine.
    Politikom sam se isključivo počeo baviti zarad boljitka opštine Novi Bečej. Ja nisam ostavio Novi Bečej, uvek sam bio i ostao Novobečejac i uvek sam pomagao koliko god sam mogao. Mnogi građani znaju da sam i sa pozicije potpredsednika Skupštine i njima lično pomagao, bilo da je u pitanju neka lekarska pomoć, dobijanje bespovratnih sredstava za poljoprivredu ili dobijanje nekih povoljnih kredita, tako da je moj prioritet uvek bio da pomognem samoj opštini. U protekle 4 godine sam napravio izuzetno dobra poznanstva, tako da me je šteta ne iskoristiti.

- Svojevremeno, Vašim prelaskom iz LDP u DS i odlaskom na pokrajinsku funkciju praktično ste izazvali da Demokratska stranka u Novom Bečeju bude izbačena iz vlasti, kada se i formirala današnja vladajuća koalicija. Da li osećate svojevrsnu odgovornost zbog toga?
    Moram da podsetim, da sam se prvi put razočarao u LDP zbog "dešavanja" u susednoj opštini, odnosno u opštini Bečej, gde sam “dao” svoje ime i prezime, i kada je upravo LDP, osvojivši 18 odsto glasova, formirao koaliciju - vlast sa SNS. Tada sam uvideo da tu nema ni ideologije, ni ideala, ni politike, nego da se isključivo sve svodi na lični interes. Nisam mogao shvatiti da se tako nešto može dogoditi. Odluka da pređem u DS je donešena zajedno sa mojim tadašnjim političkim partnerima. Prvo sam bio razočaran LDP-om i smatrao da ću prelaskom u DS moći da se suprotstavim brutalnom načinu menjanja koalicija u opštinama i ujedno prepoznao da jedino Demokratska stranka može na adekvatan način da se suprotstavi SNS-u. To je jedan od razloga što sam prešao u Demokratsku stranku, a drugi je bila moja želja ka formiranju preduslova za što bolju konekciju opštine Novi Bečej i pokrajinske vlade.
    Jako mi je krivo što je u tom nekom narednom periodu prezentovano da ja isključivo gledam sebe i da me ne interesuje Novi Bečej i/ili ljudi koji su u LDP-u, pa je na žalost ispalo tako. U neku ruku i osećam grižu savesti, jer su u to vreme neki kvalitetni i stručni ljudi koji su radili u opštini dobili otkaze samo zato što su članovi Demokratske Stranke. Meni je jako žao što nas je vrh države svrstao u tzv. “partijske torove” gde se ne gleda - ko koliko može, ko koliko vredi, ko šta zna da radi i ko je koliko stručan, nego se gleda ko je pripadnik koje stranke.

- Kako je, po Vašem mišljenju, upravljano opštinom Novi Bečej, od strane trenutne vlasti?
    Narod će 24. aprila reći kako je upravljano opštinom Novi Bečej. Meni je jako žao što se neke moje ideje i rad svojataju i prisvajaju. Samnom na čelu opštine smo sredili crkve, škole, unapredili rasvetu, bili prva opština koja je dala državnu zemlju u zakup bez i jednog sudskog spora. To su stvari u kojima smo mi bili pioniri u celoj Srbiji.
Ja ipak moram spomenuti dvorac Hertelendi gde je učinjena jedna ogromna nepravda. Manje više meni, moja porodica i ja ćemo kroz to proći nekako, ali je najveća nepravda učinjena mestu Bočar, ljudima koji su se tamo trebali zaposliti, i svakako, deci kojoj je to bilo namenjeno. Cela ideja je bila lično moja. Odgovorno tvrdim, da ta zgrada nije bila vlasništvo opštine Novi Bečej, već zrenjaninske bolnice. Mi smo je dobili na korišćenje, a ceo projekat je upakovan u saradnji sa direktoricom škole “Milan Petrović” iz Novog Sada. Na moje molbe i na moje lobiranje sam uspeo da od gospodina Rasima Ljajića izdejstvujem tih 157 miliona dinara. Fond za kapitalana ulaganja je po restriktivnom postupku izabrao preduzeće “Gardi” kao izvođača radova, a novac je prebačen Fondu za kapitalna ulaganja koji je direktno prebacivao pare dotičnoj firmi. Ništa nije išlo preko budžeta opštine Novi Bečej i ni dinar nije išao iz budžeta opštine Novi Bečej. Jedino što smo mi uradili je odabir Nadzornog organa koji je dalje radio na projektu. Katastrofa jedna, što i dan-danas postoji 75 miliona na računu Fonda za kapitalna ulaganja, koji su sasvim dovoljni da se taj objekat privede nameni. Međutim, kako sam ga ja počeo, ja ću ga i završiti, pogotovo što su sredstva obezbeđena i zato što je to prioritet.
Takođe, niko ne spominje investiciju od 450 miliona dinara, gde Bočar nije više slepo crevo, gde je spojen sa Adom i gde je spojen sa Iđošem.
    Ja verujem da se ljudi plaše da izgube i ono malo što im je još ostalo, a to je posao, stipendija, sredstva i u neku ruku i mogu razumeti to jer je teška ekonomska situacija gde se svi na raznorazne načine dovijaju da prežive, ali isto tako ne mogu razumeti, ako je tako velika ekonomska kriza, zašto onda opština direktno iz budžeta izdvaja 40 miliona dinara za Velikogospojinske dane, jer ima ljudi koji gladuju u ovoj opštini. Zašto se ta sredstva ne usmere na neku drugu stranu?

- Šta su Vaši prioriteti i šta je ono za šta se zalažete?
    U teškoj ekonomskoj situaciji moramo iznaći rešenje za zapošljavanje ljudi. Da li će to biti mini pogoni - mini firme tj. porodične firme koje mogu prehraniti od 5 do 10 ljudi, ili nešto sasvim novo..? Mi smo u periodu, dok sam još ja bio predsednik otvorili jednu fabriku koja i dan danas radi bez obzira što su tada svi govorili da neće, a to je fabrika cipela. Takođe radi i firma “Italtex” koju je otvorio prethodni predsednik opštine - Milovan Baštovanov. Fabrika je tada imala negde oko 250 zaposlenih žena, dok ih je sada blizu 500.
    Takođe mislim da je budućnost naše opštine i u prerađivačkoj industriji. Prvenstveno mislim na preradu hrane, pošto je ovo poljoprivredni kraj. Jedan od prioriteta je i proizvodnja zdrave hrane, što je izuzetno teško zbog zagađenosti, ali je izvodljivo. Vrlo interesantno je recimo i pčelarstvo, gde bi uz nekih stotinak košnica, jedna porodica mogla da živi. U narednom periodu očekujemo i otvaranje fabrike lekova-napokon! Hala je kompletno sređena i fabrika je spremna da se unesu mašine i da počne da se radi. To nije fabrika koja će praviti “neke preparate”, nego će dobijati gotove smese lekova od čega će praviti tablete u manjim dozama. Da bi se neki lek proizvodio, potreban je sertifikat za taj lek i to je izuzetno složena procedura. Svojevremeno je već nabavljeno oko desetak sertifikata za proizvodnju lekova, međutim, upravo kada je fabrika trebala početi sa radom, tadašnji vlasnik, gospodin Basta je prodao jednoj Ukrajinskoj firmi. Koliko znam, ta firma isto namerava da otvori fabriku lekova i ja verujem da će to u najskorijem roku i uraditi.
Znači, prvenstveno moramo videti kako da ovim ljudima koji su “ostali” u Novom Bečeju nađemo razlog da ostanu i da ne odlaze u inostranstvo.
    Drugi naš cilj je prečišćavanje vode. I posle toliko godina i dalje postoji arsen u vodi. Ja sam 2013. godine poslao jednu firmu u novobečejsku opštinu, ali ta firma sada završava fabriku za prečišćavanje vode ne kod nas, već u Zrenjaninu.
Potrudićemo se da maksimalno investiramo u obrazovanje, počev od vrtića, osnovne i srednje škole. Tu zaista treba napraviti neki iskorak, jer sada, zbog nedostatka odeljenja i dece, plašim se da se ne ukine Srednja škola.
Infrastrukturni radovi su neizbežni - menjanje dotrajalih azbesnih vodovodnih cevi. I što je najbitnije: rešavanje običnih životnih problema građana opštine Novi Bečej.
    Još jedna bitna stvar je da se od geotermalne bušotine mora napraviti jedna “mini energana”, kapaciteta do 1,5 kilometara od bušotine. Bušotina se inače nalazi tik uz hotel Tiski cvet. Na ovaj način mi možemo grejati sve te objekte i zgrade u blizini, što bi automatski značilo “skidanje” sa skupog ruskog gasa na jeftinu geotermalnu vodu, gde bismo mi sami određivali cenu grejanja. Ti objekti su sama opština, Narodna biblioteka, Dom zdravlja, Dom kulture, Osnovna škola, Srednja škola, Sportska hala i vrtić. Tu bi se na godišnjem nivou uštedelo negde oko 300 hiljada evra.

- "Reč-dve" o Gospojini.
    Dragan Belić je bio taj, koji je prvi pokrenuo tu neku priču, paradu konja, a sve u cilju promocije seoske slave. Godine 2006. smo razmišljali o tome kako da “popularizujemo” opštinu Novi Bečej. Velikogospojinski dani su super i ja ne mogu reći ništa loše, ali ta manifestacija mora biti samoodrživa. Nikada Velikogospojinski dani nisu koštali više od 24 miliona dinara i to kada su bili najskuplji, kad su bili Zdravko Čolić i Severina. Uvek su se sredstva dobijala od Ministarstva za turizam, Ministarstva za poljoprivredu, Sekretarijata za poljoprivredu, svakako tekuće budžetske rezerve Pokrajinske vlade, zatim tu je bila “Coca-Cola”, “Jelen pivo”, sve te banke koje su prisutne na teritoriji opštine Novi Bečej, NIS, Transnafta, DDOR osiguranje. To su veliki sponzori i mi nikad nismo imali problem da se takvi Velikogospojinski dani isfinansiraju, čak smo nekoliko puta imali i izuzetno veliku zaradu koju smo mogli preusmeriti dalje vrtiću i školi. Međutim, koliko znam, kod poslednje Gospojine, od sponzora je dobijeno oko 3 miliona dinara,  a iz budžeta odvojeno 40 miliona dinara. Tu se postavlja pitanje da li je racionalno iz budžeta izdvojiti toliko novca da bi se finansirala jedna manifestacija? Ako se ne mogu naći sponzori, onda manifestacija treba da se svede na moguću meru.
    Takođe, mi stalno pričamo o nekom velikom turizmu. Slažem se sa idejom oko turističkog naselja, sve što se gradi treba da podržati, ali isto tako treba da vidimo šta mi dobijamo time. Ako ćemo napraviti turističko naselje koje će samo u toku 3 letnja meseca ili tokom svega nekoliko dana, koliko Gospojina traje, raditi punim kapacitetima, onda je neprimereno ulagati silna sredstva u taj projekat. I postavlja se jedno izuzetno veliko pitanje. Kako će se to naselje graditi na teritoriji koja pripada preduzeću “Vode vojvodine” sa jedne strane, odnosno na plavnom području sa druge strane?

 

Povezane vesti:

SNAGA OMLADINE: RACIONALNO I TRANSPARENTNO

SAŠA MAKSIMOVIĆ: CILJEVI VEĆI OD OBEĆANJA

Miša Vrebalov: Moje iskustvo i poznanstva je šteta ne iskoristiti!

Ivica Milankov: Meštanima, a ne interesnim grupama

SAŠA SUĆUROVIĆ: NE DAJEMO LAŽNA OBEĆANJA, ZAPOČETO ZAVRŠAVAMO

IMPRESUM: Naziv medija: WEBINFO* Registarski broj: IN000118* Osnivač: INFO-NB* Matični broj osnivača: 28028512* sedište osnivača: Milorada Popova 1, Novi Bečej* Glavni urednik: Tijana Janković