webinfo

A+ A A-

Katolički Božić i običaji širom zemaljske kugle

b_400_0_16777215_00_images_Tijana_3_bozicsiromsveta.jpgNeki jedva čekaju Božić, dok drugi ne mogu da dočekaju Novu godinu! Nekako uvek ispada da je veća radost u iščekivanju nego u samom događaju. Tako je i Badnje veče zapravo dan kada se događa najviše "akcije". Valja okititi božićno drvo, pripremiti jela, uviti poklone i na kraju cele priče poći na počinak.

 

Na Božić se onda - odmaramo. I čestitamo jedni drugima Isusov rođendan.

Badnje veče se kod raznih naroda različito i zove. U našim krajevima je Badnje veče ili Badnjak, jer se u toj noći do ognjišta donosio golem panj, zvan badnjak ili banjak.

Pođemo li od germanskih i anglikanskih jezika, varijacija je od Božićne večeri do Svete večeri. Niko tačno ne zna kad se Isus rodio, ali odredili smo da to bude 25. decembra. Kako je prema biblijskim zapisima bila noć i videla se vitlejemska zvezda, pretpostavka je da se to zbilo u noći između 24. i 25. decembra. Pa se tako Isusov rođendan iščekuje i potom slavi punih 48 sati.

TRADICIJA BADNJE VEČERI

Šta obično radimo na Badnjak? U neka davna vremena donosio se panj u kuću. Nije bilo jelke koja bi se okitila, već bi otac i sin pošli u šumu i sasekli kakav hrast (mladi). Žene u kući bi ga svečano dočekale, premazale ga tamjanom i mirođijama pa umotale u čaršav. Prema narodnom verovanju taj je panj trebalo, poput drvenih merdevina, pomoći malome Hristu da siđe na Zemlju. Tokom noći s Badnje večeri na Božić panj bi se bacio u vatru ognjišta i grejao kuću do jutra.

Danas su stvari bitno drugačije. Naime, i u ovim našim krajevima, poput celog hrišćanskog sveta, naprosto kitimo jelku. To izgleda ovako: u zadnji tren kupujemo jelku, kitimo je, umotavamo poklone, pripremamo bakalar ili šarana s rižom, ili se družimo s najmilijima i potom put pod noge, na polnoćku. A na kraju svega - otvaranje poklona!!!

A kako je to preko bare? Tamo su ulice veće, automobili veći, zgrade veće, pa je onda i slavlje - veće. Raskošnije. Amerikanci ne kite samo jelku i kuću, već i celu svoju ulicu, pročelje kuće, drveće pred kućom. Pre toga, baš kao i mi danas, uživaju u ludoj last minute kupovini.

BOŽIĆ NA ZAPADU

Velika Britanija
Skoknimo malo do ostrva. Santa Klaus ili Djed Božićnjak 25. decembra donosi poklone kroz dimnjak, a za to vreme hladnokrvni Britanci uživaju u ćurki pripremljenoj na engleski način, ali i u deliciji zvanoj božićni puding te mince pies (torticama od prhkoga testa punjenima suvim voćem).

Britanci tokom božićnoga slavlja posećuju i tzv. "pantomime", lude izvedbe bajki ili istorijskih događaja. Scenografija je dodatno naglašena brojnim svetlećim ukrasima na ulicama i trgovima. U Kovent Gardenu sam Father Christmas pali svetiljke. Na poznatom trgu Trafalgar Square nalazi se prekrasan bor. I, naravno, imela. Stari anglikanski običaj, tek nedavno uveden i kod nas. Venčićima imele ukrašena su vrata i kuće, a svako ko se zatekne ispod venca može biti poljubljen ili nekoga poljubiti. Prava stvar!


Francuska
Nešto južnije, u Francuskoj, stvari su nešto toplije i šarmantnije. Npr., u njihovoj izvedbi jaslica sveci koji stoje oko maloga Boga zapravo su veseli bogataši, seljaci, ribari i pralje, svi odeveni u odore iz 19. veka. Oni donose pozdrave Svetoj Porodici.

Vrhunac je Badnjaka, tj. božićnoga slavlja, Le Reveillon, odnosno božićni obrok. La Buche de Noël, čokoladna biskvit-rolada u obliku debla, smeštena ispred okićene jelke, simboliše onaj naš panj iz davnina. Ovde su isti taj panj u neka druga vremena spaljivali kako bi se tim svetlom rasterali duhovi. No, kad već stalno spominjemo okićenu jelku, treba napokon napisati i ko ju je prvi postavio! Amerikanci? Ne! Ovoga puta odgovor nije tačan! Prva jelka zasvetlila je u pokrajini Alzas početkom 17. veka. Godine 1840. vojvotkinja od Orelana prenela je božićno drvce u Pariz.

Dodajmo celoj ovoj priči još i to da francuska deca na Badnjak pored kamina (peći) ostavljaju očišćene cipele i jedva čekaju da prođe noć, jer će ih ujutro dočekati pokloni!

Italija
A sad, još južnije. Kad vam Italijani zažele srećne praznike, reći će Buon Natale (bukvalno: dobar rođendan). U Italiji u samome središtu svečanosti nije jelka, već jaslice. Svako se trudi da napravi što lepše jasle, svakako lepše od onih komšijskih, a po mogućnosti i najlepše u mestu. Prema katoličkom običaju, 24 sata pre Badnje večeri valja strogo postiti.

Nakon zalaska sunca pucanj iz topa na Castel S. Angelo u Rimu označava početak praznika. U 21 sat u crkvama započinje sveta misa. Nakon mise pristupa se prazničnom obroku u krugu porodice. Ponegde se pokloni izvlače iz urne sudbine, a zanimljivo je da se ponegde u Italiji pokloni dele i na Sveta tri kralja. Dok ih u Italiji deli La Befana (veštica koja dolazi kroz kamin), u Španiji te poklone donose tri kralja, los Reyes Magos.

A KAKO JE NA ISTOKU?

Japan
Božić se sve više slavi i u Japanu! Iako su prevladavajuće religije budizam i šintoizam, Božić je postao neka vrsta komercijalizovanog praznika čijem se slavlju pridružuju svi. Glavni je ipak – Badnjak. Deca dobijaju bezbroj poklona (navodno ih donosi Santa), kite se jelke i fasada kuće.

Ako ste singl devojka u Japanu, već od oktobra ćete bacati oko na potencijalne pratitelje, jer nema goreg nego Badnje veče provesti u samoći. Ili, ne daj Bože, u ženskom društvu! Romantika, sjaj, glamur, dejt pod rukom – to je ono što se traži na taj dan. Na sreću, izraz "stari božićni kolač" pomalo se gubi (feministikinje, imate li vi šta s tim?). Taj je pojam, naime, označavao devojku "u godinama" (tj. iznad 25!) koja se još nije udala. Nekada je bila slatka, ali je ostala neprodana, kažu ti Japanci.

Sve gore navedeno odvija se oko 24. i 25. decembra, i radi se o zemljama koje se ravnaju prema gregorijanskom kalendaru. Postoje, međutim, i oni koje svoje praznike vežu uz stariji, julijanski kalendar, a to su listom pravoslavni hrišćani, pa se ciela ova priča kod njih odvija oko 6. i 7. januara.

Rusija
25. decembra u Rusiji je dan kada prestaje razdoblje strogog posta, no radi se o normalnom radnom danu. 31. decembar je najvažniji dan za decu. Ulice zasjaje u hiljadu svetalaca, na trgovima se podižu velike okićene jelke, sastaju se prijatelji i slave. Rusi često slave na otvorenom, kite jelku i uživaju u prirodi i snegu.

U Rusa darove toga dana donosi Sneguroška, odnosno Snežna žena, a Deda Božićnjaka zovu - Tatica Mraz. Ne prate ga irvasi, već jedna devojčica (pahuljica) i dečak (Nova godina). Toga dana deca jedu crni hleb koji se nalazi u obešenim čarapama, recituju stihove i pevaju božićne pjesme. Ipak, pravi se Božić po julijanskom kalendaru odvija 7. januara, a najavljuje ga jutarnja zvezda. Taj praznik Rusi slave u krugu porodice, u miru i tišini, piše Katolici.org .

I tako, od Djeda Božićnjaka, Santa Klausa, preko veštice Befane i Snjeguroške, stigli smo do kraja. Sretan vam Božić i Nova godina!


izvor: smedia.rs

POSLEDNJE DODATO

ZAPOSLI SE

IMPRESUM: Naziv medija: WEBINFO* Registarski broj: IN000118* Osnivač: INFO-NB* Matični broj osnivača: 28028512* sedište osnivača: Milorada Popova 1, Novi Bečej* Glavni urednik: Tijana Janković