Pravi Tom Sojer bio je ljubitelj čašice, vatrogasac i lokalni heroj sa kojim se Mark Tven sprijateljio tokom 1860. godine.
Jedan od najčitanijih američkih magazina u najnovijem broju pozabavio se pitanjem koje je dugo mučilo istoričare književnosti.
“Da li je Tven zaista nazvao svog junaka Toma po svom prijatelju Sojeru stamenom cariniku okruglog lica, dobrovoljnom vatrogascu, specijalnom policajcu i boemskom lokalnom heroju"?
Upoznali su se u zagušljivim barovima San Franciska 1863. godine gde je Sojer pripovedao kako je spasao desetine ljudi iz požara koji je zahvatio parobrod u blizini Kalifornije.
Ta priča je dirnula Tvena čiji je brat poginuo u požaru na jednom parobrodu, a Sojer je plivao između broda i obale i spasao 90 ljudi od kojih 26 svojeručno, piše Tanjug.
U tekstu se navodi da su tog dana Sojer i Tven postali prijatelji.
Sojerovo pravo ime bilo je Semjuel Klemens, a Tven je o njemu rekao da je bio "dendi i da je mogao da popije više i priča više od bilo koga koga je poznavao".
"Smestio bi se, onda bi popio piće i počeo da nam priča. Potom bi mu neko kupio piće i tako bi nastavio ceo dan", napisao je Tven, koji je tada radio i kao novinar.
I sam Sojer je imao planove, koji su se kasnije ostvarili, da otvori svoj bar.
Jednog dana posle iznenadnog otkrovenja Tven je rekao prijatelju da će napisati knjigu o dečaku, najžešćem dečaku na svetu Tomu koji će ličiti na Sojera kada je bio mlad.
Tven je 1866. napustio San Francisko i nikada se više nije video sa Sojerom.
"Avanture Toma Sojera" objavljene su 1876. godine uz komentar da je glavni lik zasnovan na tri dečaka.
Tven je kasnije rekao da je on sam bio inspiracija za Toma Sojera i da Tom Sojer "nije pravo ime nijedne osobe koju sam znao, koliko se sećam".
Grejsmit navodi da je Tven voleo da se predstavlja kao pisac čiji se likovi rađaju u njegovom plodnom umu, ali je vatrogasac bez sumnje znao da je on bio inspiracija za jedan od najvoljenijih likova dečje književnosti, što je rekao i novinaru za jedan članak koji je objavljen 1898. godine.
Sojer u članku govori kako je Tvenu govorio o svojim dečačkim nestašlucima koje je on pažljivo slušao i beležio i koji mu je jednom prilikom rekao "Staviću te između korica jedne knjige ovih dana Tome".
(MONDO)