Internet je postao neizbežan način komunikacije, a čet je nametnuo korišćenje skraćenica, koje mahom potiču iz engleskog, ali ima i onih poreklom iz srpskog jezika.
Internet društvo u Srbiji se tek razvija, tako da domaće skraćenice još nisu dovoljno popularne. Skraćenice se svakako koriste da bi ubrzale komunikaciju, ali često se u nekim stvarima pretera, pa se tako, na primer, umesto „OK“, koristi samo „k“.
Prema rečima Slobodana Markovića iz Digitalne agende, skraćenice su nešto što se svakodnevno koristi, a potekle su još od SMS-ova.
"Činjenica je da se i, umesto nekih dugačkih izraza, koriste druge, mnogo kraće reči, pa tako umesto „doviđenja“, kucamo „ćao“. Zato ne treba da čudi što se skraćenice koriste i što će se tek koristiti", objašnjava Marković. Iako dominiraju skraćenice iz engleskog jezika, sve se češće mogu naći i one poreklom iz srpskog jezika.
"Na primer, ja često koristim „UBR“, što je skraćenica za „uzgred budi rečeno“. Ipak, mislim da se mnogo češće koriste smajlići, jer su oni ipak univerzalni i s njima nema mnogo razmišljanja", kaže Marković.
Za sada se kod nas koriste uglavnom klasične skraćenice, čije značenje može lako da se dešifruje. Tako se, umesto „ćao“, kuca samo „ć“, dok je „bzvz“ - kratko „bezveze“. Ako vam se neko ili nešto sviđa, onda se to na internetu često istakne sa „đa“, a ako vam neko napiše „GSP“, to se odnosi da treba da „gledate svoja posla“.
Doprinos skraćivanju reči doneo je i Tviter, gde ste ograničeni na 140 karaktera da iskažete misao. Svakako, dobro je znati skraćenice kako bi se brže završavao razgovor.
(24sata)
