Zakon ne dira lopove kada su u pitanju krađe u vrednosti manjoj od 15.000 dinara. Ni policija ne dolazi na poziv oštećenih. Moguća jedino privatna tužba protiv počinilaca
Ogroman broj džeparoša i sitnih lopova koji godinama „oštre“ prste po prodavnicama i džepovima građana ne vidi ni policiju, a kamoli sud. Jer, ne samo što su dobro izučili zanat, već u malom prstu imaju i krivični zakon, koji im garantuje da ih država neće dirati za krađu manju od 15.000 dinara.
Na koncertima, pijacama, utakmicama i u gradskom prevozu danas „radi“ stara garda. Oni motorizovani su već prešli na benzinske pumpe. Jednostavno - sipaju gorivo i odvezu se, znajući da ih ni policija niti vlasnici neće juriti zato što im se ne isplati. Drugi su se pak specijalizovali za poljoprivredu i stočarstvo, pa seljacima kradu sadnice. Ili domaće životinje, ali uvek po jednu u turi - da ostanu ispod cenzusa.
Za državu, 15.000 dinara je, bez obzira na veliki broj građana sa tolikom platom ili penzijom, crvena linija ispod koje ne vredi pokretati sistem. A dvojica advokata krivičara imaju o tome potpuno različita mišljenja.
VISKI I POLICIJA
ADVOKAT Milović ukazuje, na primer, na to da radnici u prodavnicama sav manjak plaćaju od svoje plate. Pa čak i kad uhvate nekoga ko je uzeo piće ili viski, a nije platio, i pozovu policiju, policajci otvoreno kažu da - neće doći za „delo sitne krađe“.
- Tih 15.000 dinara nije isto za svakoga, ali kako opada kupovna moć građana, taj novac više nije za potcenjivanje - kaže advokat Marko Milović. - Oni koji čine ova krivična dela jako dobro znaju šta smeju, a šta ne smeju da urade.
Milović napominje da ovakva krivična dela čine uglavnom povratnici koje sadašnja zakonodavna politika nimalo ne demotiviše da nastave svoj „biznis“.
- Oni vrše i po nekoliko takvih dela na dan. Pa ako se to sabere na nivou jedne nedelje ili meseca, dolazimo do enormnog broja sitnih krađa, a samim tim i do ogromnog broja oštećenih građana. Zato takva dela moraju da se procesuiraju po službenoj dužnosti - smatra Milović.
Advokat Nebojša Perović kaže da se ovakva dela procesuiraju po privatnoj krivičnoj tužbi ako je učinjeno protiv privatne imovine.
- U slučaju da je reč o državnoj imovini, onda se procesuira po službenoj dužnosti - kaže Perović. - Propisana je novčana kazna ili zatvor do šest meseci. Mora se utvrditi kolika je vrednost oduzete stvari. Ne može se, međutim, porediti vrednost nečijeg primanja i oduzete robe, naročito ako se ima u vidu broj prijava koji bi bio podnet nadležnim organima. Pored toga, smanjivanje cenzusa usporilo bi rad tužilaštva i policije, koji su i sada „zatrpani“ predmetima. A ovo i nije jedino krivično delo gde se gonjenje osumnjičenog preduzima privatnom krivičnom tužbom.
izvor: gdeinvestirati.com
