U Evropskoj uniji su na snagu stupili novi propisi o sakupljanju i preradi elektronskog i električnog otpada, koji predviđaju da se do 2020. u Uniji odvojeno sakuplja 85% takvog otpada. Sada se u EU zasebno prikuplja samo trećina električnog i elektronskog otpada. Veliki problem predstavlja ilegalni izvoz takvog otpada u siromašne zemlje koji je podstaknut visokim troškovima recikliranja. Sadašnji cilj EU je da se sakupi 4 kilograma elektronskog i električnog otpada po stanovniku, što je oko 2 miliona od 10 miliona tona koji se godišnje proizvedu u EU.
Procenjuje se da će se do 2020. količine elektronskog i električnog otpada, takozvanog e-otpada, povećati na 12 miliona tona u EU. Unija je postavila ambiciozan cilj da se oko 2020. godine prikuplja 10 milion tona ili oko 20 kilograma po stanovniku.
Izmene direktive o elektronskom i električnom otpadu stupile su na snagu 13. avgusta. Te izmene su rezultat teških pregovora u EU o tome kako da se unapredi sakupljanje upotrebljenih kompjutera i drugog elektornskog otpada, koji uglavnom završava na deponijama ili se prebacuje u inostranstvo, pošto je njegovo recikliranje skupo u Evropi.
Evropska komisija je povodom stupanja na snagu izmena direktive saopštila da je e-otpad jedan od sektora u domenu prerade otpada koji se najbrže razvija i pruža značajne mogućnosti za plasiranje sekundarnih sirovina na tržište.
Komisija je istakla da su sistematično prikupljanje i odgovarajući tretman otpada preduslovi za recikliranje metala poput zlata, srebra, bakra i "retkih zemalja" koji se koriste u televizorima, laptopovima i mobilnim telefonima.
Nova direktiva predstavlja korak napred u zaštiti životne sredine i ka efikansijem korišćenju resursa u Evropi, istakla je Komisija. Evropski komesar za zaštitu životne sredine Janez Potočnik je naglasio da je efikasno korišćenje resursa ključno za zaštitu životne sredine, ali i za inovativni rast "u ovim teškim ekonomskim vremenima, kada skaču cene sirovina".
Prema novim propisima, koje je Evropski parlament usvojio u januaru i Savet EU podržao u junu, članice EU će do 2016. morati da prikupljaju 45% od prodate elektronske opreme, a do 2019. 65% od prodate opreme, ili 85% od svog elektronskog otpada. Novim članicama će rok biti produženo do 2021. Od 2018. direktiva bi trebalo da se odnosi ne samo na opremu već na sve vrste elektronskog otpada, pošto se prethodno razmotre rezultati.
Takođe, prilikom usvajanja u Savetu EU 7. juna, odlučeno je da se direktiva proširi i na fotonaponske solarne panele, fluorecentne sijalice sa živom i opremu sa spustancama koje štetno deluju na ozonski omotač. Ta oprema će morati da se zasebno prikuplja šest godina nakon stupanja izmenjenih propisa na snagu.
Članice EU imaju rok do 14. februara 2014. da nacionlno zakondavstvo usklade sa novim propisima.
Problem ilegalni izvoz
Propisi, takođe, omogućuju članicama da se efikasnije bore protiv ilegalnog izvoza elektronskog otpada. Samo jedna trećina takvog otpada se reciklira u zemaljama u kojima nastaje, kažu istraživači. Istovremeno, hiljade tona upotrebljene elektronske robe se izvozi, pošto su komponente iz upotrebljenih kompujetra i reciklirane sirovine privlačna roba za siromašnije zemlje, piše briselski portal EurAktiv.
Evropska komisija je u saopštenju navela da ilegalne isporuke elektronskog otpada predstavljaju ozbiljan problem, posebno kada su organizovane kao legalne isporuke upotrebljene opreme kako bi se zaobišli propisi EU o tretmanu otpada.
Prema novim propisima, nacionalne vlasti će morati da dostave informacije o tome gde roba može da se reciklira, uključujući postrojenja za manje proizvode poput moblinih telefona. Takođe, usklađivanje nacionalnih sistema za registraciju i obaveštavanje će smanjiti administrativni prepreke.
Od nacionalnih vlasti se traži da strože regulišu izvoz elektronskog otpada. Izvoznici će tako morati da testiraju opremu, odnosno da utvrde da li radi ili ne, i da obezbede dokumenta o vrsti opreme za koju se sumnja da bi mogla biti ilegalno isporučena.
Trgovci, međutim, strahuju da će oni podneti teret odgovornosti za prikupljanje i transport elektronskog otpada. Pobornici ovih propisa, međutim, tvrde da će nova direktiva pomoći preduzećima tako što će utvrditi zajedničke evropske standarde za recikliranje i efikasnije korišćenje resursa. Oni su, takođe, pozdraivli nove mere čiji je cilj da se spreči da susptance koje bi mogle biti opasne završe na deponijama u inostranstvu.
Neke grupe za zaštitu životne sredime, međutim, kažu da propisi ne idu dovljno daleko u pogledu ciljeva i rokova, odnosno da bi trebalo da budu postavljeni ambiciozniji ciljevi koji bi se ostvarili u kraćem roku.
"Rokovi za ostvarivanje ciljeva u prikupljanju su produženi a uvođenje ekonomskih instrumenata i ambicioznih ciljeva za recikliranje i ponovnu upotrebu ostavljeni za kasnije, što predstavlja udarac za zaštitu životne sredine i ekonomski razvoj Evrope", rekla je predstavnica Evropskog biroa za životnu sredinu Stefan Arditi (Stephane) tokom rasprave u januaru u Evropskom parlamentu.
Izvor: EurActiv.rs
