Od naredne školske godine, odnosno 1. septembra svi nastavnici u osnovnim i srednjim školama moraće da imaju završen master, predviđeno je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ova odredba odnosi se na diplomce koji su fakultete završili po Bolonji, a ne i na one koji su studirali po starom programu.
Fakulteti su pokrenuli inicijativu da se ova uredba promeni, ili da se bar omogući da sa diplomom osnovnih studija nastavnici mogu da rade u osnovnoj, a sa masterom u srednjoj školi.
- Na nivou univerziteta pokrenuta je inicijativa da se ova odredba promeni. Školama danas nedostaje dosta fizičara i umesto da se omogući da mladi diplomci odmah počnu da rade i popune ta mesta, traži im se master. Bilo bi dobro da se ljudima omogući da po završetku fakulteta mogu da predaju u osnovnoj školi, a da završavanjem mastera napreduju kao predavači i predaju u gimnazijama - kaže za “Blic” Ivan Dojčinović, prorektor za nastavu Fizičkog fakulteta.
Inicijativa o promeni ove odredbe pokrenuta je od svih nastavničkih fakulteta, a posebno Učiteljskog i Filološkog fakulteta. Prof. Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta, kaže da ako je već potrebno da studenti završe master da bi radili u školi, onda država mora da odobri isti broj budžetskih studenata na master studijama kao i na osnovnim.
Predlozi fakulteta koliko će ove godine upisati budžetskih, a koliko samofinansirajućih studenata, nisu juče bili na vladi. Odluka o kvotama biće doneta najverovatnije danas na telefonskoj sednici.
- Ovo pitanje mora sistemski da se reši. Učinjena je velika nepravda za studente. Država na master studijama finansira daleko manji broj studenata, a traže da svi koji žele da se zaposle u školama imaju master. Takođe, država mora da promeni i koeficijent za plate nastavnika - kategoričan je prof. Jovanović.
Osim obaveznog mastera, isti zakon predvideo je da nastavnici moraju da imaju 30 bodova iz oblasti pedagogije, psihologije i metodike i šest bodova iz prakse. Ni ovaj problem nije rešen na pravi način jer mnogi fakulteti ne školuju primarno nastavnike, već njihovi studenti kao jednu od opcija imaju mogućnost da rade u srednjim stručnim školama. Takvi su pre svega Mašinski, Elektrotehnički, Medicinski fakultet.
- Za njih se prave jednogodišnji master programi na nivou univerziteta. Na Novosadskom univerzitetu napravljen je studijski program koji čeka akreditaciju, da bi mogao da se primenjuje - objašnjava Zorala Lužanin sa Priorodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
izvor: blic