Vernici koji poštuju Gregorijanski kalendar danas slave Uskrs, najradosniji hrišćanski praznik.
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar poručio je vernicima, tokom Uskršnjeg bdenja u Katedralnoj crkvi Uspenja blažene Device Marije u Beogradu, da se iz dana u dan moraju obnavljati jer se čovečanstvo susreće sa sve većim izazovima otuđenja i samodovoljnosti.
"Naš gospod Isus Hrist je prešao iz smrti u život. Ova noć i ovaj skup su tako izvanredni i prožeti unutrašnjom dinamikom duhovnog događanja jer smrt je pobeđena, težak kamen groba je otkotrljan, noć se pretvorila u dan a prošlost u apsolutnu budućnost", kazao je Hočevar.
Prema njegovim rečima, proslava Uskrsa je prilika "da se svi okupimo uz novi oganj, da ispovedamo radosnu činjenicu da tama više nije naš gospodar i da otvorimo srce snazi neba i svoje oči prema svim stanovnicima Zemlje".
Po crkvenom učenju, Isus je razapet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.
Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.
Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: "Neverni Toma".
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" I "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.
Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.
(MONDO)