AUTOR: BOJAN CVEJIĆ
Beograd - Iako je poštovanje pretpostavke nevinosti propisano mnogim propisima, mediji u Srbiji često krše ovo pravilo, jer se neretko osumnjičeni u štampanim medijima „okrivljuju“ u naslovima, dok su u samom tekstu najčešće samo „osumnjičeni“. Još češća je pojava da se navode puna imena pritvorenih i osumnjičenih osoba, fotografije ili podaci koji indirektno otkrivaju njihov identitet, što je suprotno Kodeksu novinara Srbije.
Međutim, objavljivanje punih imena i prezimena punoletnih osumnjičenih i onih koji nisu psihička obolela lica, nije najjasnije regulisano zakonom. U osnovi, ukoliko se u tekstu i naslovu ne navodi da su oni počinioci krivičnih dela to nije zakonski prekršaj, mada se do nedavno prilikom obrade informacija i saopštenja težilo da se ne navodi prezime, sve dok istražni sudija ne završi saslušanje i ne odredi produženje pritvora. U praksi čak ni saopštenja iz različitih policijskih uprava nisu uniformna, pa se u nekima prilikom hapšenja i smeštanja u pritvor do 48 sati navode samo imena i prvo slovo prezimena, nekada samo inicijali, a sve češće ime, prezime i nadimak.
Naravno, sve te nedoumice se prelivaju u tekstove i priloge elektronskih i štampanih medija, koji se u borbi za tržište, uglavnom „drže“ tako raznolikih zvaničnih saopštenja. Oni se mnogo više u praksi oglušuju o prezumpciju nevinosti, mada se u saopštenjima nikad ne navodi da je neko nešto počinio, nego da postoje osnove sumnje ili da je osumnjičen.
Stanko Bejatović, profesor Pravnog fakulteta, potvrđuje za Danas da se pretpostavka nevinosti ne krši ukoliko se identitet punoletnih osoba objavi, ali ako se kvalifikuje kao „osumnjičena“. Zakonski, otkrivanje identiteta nije dozvoljeno samo ukoliko je reč o maloletnim osobama.
Kodeks novinara Srbije, pak navodi da je „novinar dužan da poštuje pravilo pretpostavke nevinosti i ne sme nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude“. U smernicama kodeksa o pretpostavki nevinosti navodi se i da „zaštita privatnosti i identiteta podrazumeva ne samo zaštitu imena (označavanje osumnjičenog inicijalima), već i zaštitu drugih podataka koji bi mogli da upute na njegov identitet: fotografija, adresa, opis izgleda, bračno stanje, socijalni status, pripadnost nekoj grupi, imena suseda, rođaka i prijatelja“.
Tamara Skroza, član Saveta za štampu iz NUNS-a i novinarka nedeljnika Vreme, kaže za Danas da je za otkrivanje identiteta odgovoran pre svega MUP Srbije, koji saopštava i objavljuje sve podatke osumnjičenih osoba, kao što su imena, prezimena, godine i fotografije.
- U startu je kriv MUP, ali ujedno i novinari koji to prenose. Iako mediji samo prenose izjave državnih organa, formalno mogu da odgovaraju za to, napominje Skroza. Kako dodaje, reč je o elementarnom kršenju ljudskih prava, jer „otkrivanjem identiteta novinari mogu da unište nekom život“. Najveći problem u poslednje vreme, prema mišljenju Skroze, jeste taj što se, iako se čak i u slučaju kada se ne navode ime i prezime, otkrivaju drugi podaci koji ukazuju na identitet te osobe.
Milan Antonijević, izvršni direktor Jukoma, navodi za Danas da je nedopustivo to što se dešava u srpskim medijima, jer Ustav i niz drugih propisa zabranjuju nepoštovanje pretpostavke nevinosti. I on ističe da otkrivanje punog identiteta osumnjičenih nije zabranjeno, ali da je mnogo veći problem sama suština prezumpcije nevinosti.
- Dešava se da se na naslovnim stranama objavljuju fotografije uz koje se navode naslovi kao što su „ubica“, „silovatelj“ „pedofil“ ili slično, a reč je bila samo o privođenju. Kada jednom prođe tako nešto, oni nastavljaju sa tim. Mediji tako nastavljaju da se bave uništavanjem života pojedinaca, objašnjava Antonijević.
Sa druge strane, Nino Brajović, generalni sekretar Udruženje novinara Srbije, smatra da novinari ne mogu da odgovaraju ukoliko prenose izjavu ili saopštenje nadležnih, ali da postoji etičko pitanje, bez obzira na to ko je podatak dao.
- MUP i mediji treba da usaglase kriterijume objavljivanja punih imena osumnjičenih, jer dosadašnja praksa nije dobra. Činjenje neke osobe prepoznatljivom predstavlja kršenje etičkog kodeksa novinara, navodi Brajović.
Šabić: Najbolje koristiti inicijal
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ističe za Danas da se sa „nedovoljno skrupula odnose i mediji i MUP“, jer na spektakularan način pišu o osumnjičenima koji se na kraju mogu uspostaviti kao nevini. „Mediji moraju voditi račina o izveštavanju o takvim stvarima nezavisno od toga od koga su dobili informacije. Međutim, nema isključivog krivca po tom pitanju, ali je najbolje da se uvek koriste inicijal, kaže Šabić.
izvor: danas.rs