Državni vrtići mališanima serviraju obroke pripremljene po savetima nutricionista. Pojedina privatna zabavišta propagiraju organsku hranu, a u najavi je i prvi vegetarijanski vrtić
Podaci Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" iz 2006. pokazuju da je oko 20 odsto dece prekomerno uhranjeno ili gojazno. Učestale zdravstvene probleme kod mališana stručnjaci objašnjavaju nepravilnom ishranom, unosom bar jednog dnevnog obroka van kuće i smanjenom fizičkom aktivnošću.
Višak kilograma u dečjem uzrastu predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji u državnim predškolskim ustanovama pokušavaju da prevladaju zdravim obrocima pripremljenim po savetima nutricionista.
Jelovnik u zabavištima podmiruje 75 odsto od ukupnih dnevnih potreba energije u mastima i ugljenim hidratima i čak 90 procenata u proteinima. Količinu namirnica koje moraju da imaju atest o ispravnosti određuje komisija za unapređenje ishrane. Neizostavni su jaja i meso, pogotovu piletina, ćuretina, teletina i riba. Vodi se računa o načinu pripremanja i kombinaciji namirnica zbog nutritivne vrednosti obroka.
"Roditelji imaju pravo da zbog veroispovesti, drugih opredeljenja ili zdravstvenih razloga prijave da dete u određenim danima neće koristiti našu kuhinju. Tada mogu da donesu svoju hranu, zbog čega im umanjujemo cenu boravka u vrtiću", kaže za "Politiku" Ljiljana Jovčić, sekretar za dečju zaštitu.
Vegetarijanske vrtiće nemaju jer, kaže Jovčić, smatraju da nije dobro da se zbog ishrane deca izdvajaju u posebne grupe.
Pedagozi Aleksandra Kapetanović i Vanja Miladinović, vlasnice zabavišta "Žan Žak" kažu da menijem na kojem je povrće i voće organskog porekla izlaze u susret roditeljima koji žele da im se naslednici tako hrane.
"Porodice gde je ovaj način ishrane uobičajen ne žele da im deca u vrtiću menjaju navike, a klinci uvek imaju potrebu da probaju sve što vide od drugih. Ima i onih koji svoje naslednike posle vrtića odvedu na picu ili u "Mekdonalds", ali traže da dok su kod nas jedu isključivo organske namirnice. Mnogi su u "Žan Žaku" prvi put probali rukolu, klice, maslačak...", kaže Aleksandra Kapetanović.
"Jaja nemamo u ponudi jer nismo pronašli nekoga ko ih organski proizvodi. Napici od ceđenog voća su neizostavni. Koristimo dosta povrća i salata, cvekla je svakodnevno zastupljena. Sve to bez začina i ulja. Koncept ishrane baziran je na povratku prirodi", ističe Aleksandra.
Šta je na organskom jelovniku?
Doručak: Žitarice, kus-kus, bulgur, amarant, proso, heljda, prelivi od kozjeg sira, tikvica, pečeni susam, agava, heljdin med, urme.
Užina: Jagode, trešnje, koštunjavo voće, suve kajsije, rogač, biljni kakao krem
Ručak: Riba, piletina, ćuretina
Dijana Jovanović, vaspitačica, namerava da otvori vrtić sa čijeg će jelovnika meso biti – proterano. Isto važi i za ribu. Ako se izbori sa komplikovanom procedurom dobijanja dozvole i brdom papirologije, u septembru će početi s radom prvi vegetarijanski vrtić u prestonici.
"Vegetarijanac sam, kao i moj muž i dete. Vaspitačica sam po struci, a muž je kuvar sa iskustvom u vegetarijanskom restoranu. Zvuči kao dobitni profesionalni spoj", priča Dijana Jovanović o ideji koja joj se dve godine vrzma po glavi.
"Neizostavni sastojci biće pirinač, heljda, leblebije, proteinski grašak, sočivo, sezonske salate, supe, peciva od integralnog brašna, ceđeni sokovi, suvo voće. Rafinisane hrane (ulje, belo brašno, beli šećer, bela kamena so)i sokova, osim od ceđenog voća, neće biti, kaže Dijana i dodaje da će budući vrtić primenjivati Valdorf pedagoški princip.
Slikovito, to znači da se s decom ne radi kao s glinom, dakle nema kalupa, već je svaki mališan individua za sebe. Prema ovom principu vaspitanja, koji u svetu ima veliki broj pobornika, u prostorijama gde borave deca sve je napravljeno od drveta, a radi se sa prirodnim materijalima. I, naravno, u vrtiću nema televizora i kompjutera."
Ishrana dece bazirana na principima vegetarijanstva suprotna je savremenim medicinskim preporukama, kaže prof. dr Nedeljko Radlović, iz Univerzitetske dečje klinike, jer postoji rizik da kod mališana dođe do problema u rastu i razvoju. On naglašava da je čovek "svaštojed" i da mora da konzumira i biljnu i životinjsku hranu.
"Posledice vegetarijanskog načina ishrane mogu biti velike. Ako se isključivo hrane biljnim namirnicama, deca mogu da postanu malokrvna i da imaju deficit važnih vitamina, poput vitamina Be 12. Činjenica je da ljudi greše ako deci daju samo da jedu meso i hranu životinjskog porekla. Uravnotežena i raznovrsna ishrana posebno je važna kod dece u prvih nekoliko godina života. Jelovnik mališana podrazumeva svakodnevno uzimanje pola litra mleka, odgovarajuću količinu mesa i ribe, kao i voća i povrća", naglasio je dr Radlović, dodajući da ništa ne može da nadoknadi deficit hrane životinjskog porekla u ishrani najmlađih.
(MONDO)
