Svaki peti brak u Beogradu završi se razvodom, a uzroci koji dovode do rasturanja bračne zajednice zavise od toga koja strana zahteva razvod braka. Muškarci se na ovaj korak odlučuju uglavnom zbog preljube i neposvećenosti njihove supruge porodici, a žene žele da izađu iz braka kada dođe do udaljavanja ili problema poput alkoholizma i nasilja u porodici.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da prosečan bračni par koji se razvodi čine muškarac od 42 i žena od 39 godina, koji su u braku proveli nešto više od 12 godina i nemaju dece, piše "Blic". U Savetovalištu za brak i porodicu, pri Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu kažu da ih godišnje poseti oko 700 parova koji su pred razvodom.
"Trećina parova u startu odustaje misleći da je moguće da se svi problemi reše na jednoj seansi ili da je krivac za loš odnos isključivo druga strana. Od preostalih slučajeva, rad sa otprlike polovinom ima efekta, za šta je preduslov učešće oba supružnika", kaže za "Blic" Vera Despotović Stanarević, rukovodilac Savetovališta.
Prema njenim rečima, iako se najviše parova razvodi posle deset, dvanaest godina braka, broj onih za koje se nakon samo nekoliko godina ispostavilo da brak nije bio ispravan korak, stalno je u porastu. Gotovo po pravilu reč je o partnerima kod kojih nisu problem emocije, već nedostatak komunikacije.
Zbog zabluda koje postoje u našoj kulturi, kao što je mit o bezuslovnoj ljubavi, mnogi parovi se nepromišljeno razvode, a zapravo samo treba naučiti konkretne veštine pomoću kojih se uspešno prevazilaze nesporazumi u braku.
Tradicionalni obrazac braka više pogoduje muškarcima nego ženama, pa oni imaju dobar motiv da ga zadrže, dok žene nastoje da ga unaprede. One su zainteresovanije za sam kvalitet braka, pa tako kao glavne prepreke za ostanak u bračnoj zajednici navode probleme u komunikaciji, činjenicu da "žive kao stranci" ili neki vid nasilja. Sa druge strane, muškarci teško prihvataju prevaru, kao i situaciju u kojoj nisu centralna figura u porodici.
Kada nije moguće doći do rešenja ili pomirenja, pa dođe do razvoda, on se takođe razlikuje od slučaja do slučaja. Nažalost, sporazumni razvod braka koji podrazumeva saglasnost oba supružnika o svim aspektima brakorazvodne parnice predstavlja izuzetak.
"Problemi koji nastaju prilikom razvoda braka najčešće se odnose na određivanje toga kome će pripasti deca, a neretko se potreba za osvetom drugoj strani stavlja iznad interesa deteta. Osim toga, podela imovine, takozvane parnice bračne tekovine, nekada traju i po više godina, pa je u poslednje vreme sve aktuelniji predbračni ugovor, koji se pokazao kao vrlo praktična stvar", kaže za "Blic" advokat Milovan Stojanović, dodajući da samo osnovni troškovi brakorazvodne parnice iznose oko 80.000 dinara.
(MONDO)
