Ako ceo svet sazna za prvu krađu koju je izvršio njegov sin, druge možda neće biti, pomislio je otac i poslao svog 12-godišnjaka na prometnu raskrsnicu sa velikim papirom na kojem piše da je lopov.
Kada je saznao da je njegov sin uzeo 100 dolara iz novčanika njihovog rođaka, Džozef Gonzales iz Kolorada smislio je kaznu za koju je smatrao da će biti najefikasnija.
Svog 12-godišnjeg naslednika Hozea poslao je da stoji satima na prometnoj raskrsnici u centru Denvera, sa velikim jarkožutim papirom na kojem piše: „Ja sam lopov. Uzeo sam novac od člana porodice". A onda sitnijim slovima: „Ne tražim novac".
„On je dobro dete. Ovo je prvi put da je uradio nešto ovako. Nadam se i poslednji", ističe njegov otac.
„Njegov rođak je teško radio da bi zaradio taj novac."
Hoze je prvog dana „na stubu srama", odnosno na trotoaru prekoputa očeve zalagaonice proveo pet sati. Džozef je tu mogao da ga drži na oku i hrani parčićima pice.
Nakon što mu je rečeno da rođaku fali 100 dolara iz novčanika, Džozef je krenuo za sinom do autobuske stanice, gde je ovaj čekao školski prevoz.
Odveo ga je sa strane i ispitao. Utvrdio je da mu novac čuva drugar i uzeo ga nazad. Sve to je potrajalo oko sat vremena.
Zatim je odveo sina do škole da prizna svoj zločin zvaničnicima ove obrazovne ustanove. Nije se tu zaustavio - morao je da ispriča sve to i jednom policajcu.
Otac kaže da je planirao da ponovi kaznu, samo što će „javno pokajanje" ovoga puta trajati 10 sati, uz, naravno, pauze za odlazak u toalet.
I nije zabrinut za reputaciju svog sina. „Ma, on ima samo 12 godina. Svi greše u tom uzrastu. Poenta je ispraviti to na vreme."
„Deo sa prihvatanjem odgovornosti je u redu, ali ostalo nije", smatra Džejms Hajsmen, psiholog sa Floride, čija praksa obuhvata i rad sa decom koja su javno ponižena.
„Ovde se radi o sramoti. Nekada davno, posramljivali smo ljude tako što bismo im obesili znak oko vrata na javnom mestu. Deca, čak i u 12. godini, nisu u stanju da shvate na pravi način ovu vrstu javnog pokajanja", objasnio je Hajsmen.
„Samo u njima potiskujemo sramotu još dublje."
Međutim, Džozef kaže da je njegov sin „u početku bio vrlo tužan po pitanju ovog načina disciplinovanja, a onda je to prihvatio kao mali čovek".
Inače, on sina sam odgaja od Hozeove treće godine i veruje biblijskim zapovestima prilikom „vraćanja deteta na pravi put".
Uloga oca podrazumeva adekvatno disciplinovanje, ali je njegova najvažnija uloga zaštititi sina od ostatka sveta, stav je psihologa Džejmsa Hajsmena.
izvor: RTS
