Brojni su razlozi za izbor organski gajene hrane; za neke su to zdravstveni problemi, za druge pak etička odluka.
Organska hrana podrazumeva specifičnu proizvodnju, bez upotrebe pesticida i ostalih hemikalija.
Organsku hranu danas možete naći na pijacama ili, ako imate sreće, kod rođaka na selu. Druga opcija su bolje snabdeveni biošpajzevi, recimo na Kalenić pijaci, mada je i tu izbor namirnica ograničen.
Da bi neko povrće bilo smatrano organskom hranom, mora biti odgajano uz poštovanje sledećih pravila:
- Ne smeju se koristiti pesticidi, herbicidi ni slična sredstva.
- Njiva na kojoj se uzgaja organska hrana mora biti najmanje tri protekle godine bez hemijskih sredstava.
- Ta njiva mora imati i jasne granice, da biljke na njoj ne bi dolazile u dodir s hemikalijama sa susedne njive.
- Zabranjen je genetski inženjering - sve mora biti u skladu sa prirodom.
- Problemi sa štetočinama rešavaju se prirodnim putem - postavljanjem zamki i mamaca.
Zagovornici organske hrane tvrde da, osim što ne sadrži štetne materije, ima i znatno više hranljivih sastojaka, kao što je 28 odsto više vitamina C, 29 odsto više magnezijuma, 10 odsto više kalcijuma, 13 odsto više fosfora, više belančevina, antioksidanasa...
- Svojim klijentima savetujem da, kad god mogu, kupe organsko. Ova hrana, osim što nema pesticide, po sastavu je daleko bogatija hranljivim materijama, jer je proces sazrevanja tekao prirodno, dakle nije ubrzan, niti je biljka ubrana pre vremena. Osim toga, organska hrana je i mnogo ukusnija. Ipak, s obzirom na ograničenost izbora, nije loše da, ko god može, nabavlja namirnice sa sela koje nisu isto što i organski gajene, ali su znatno kvalitetnije od onih komercijalno proizvedenih - savetuje nutricionista Vladimir Vujović.
Klasična proizvodnja
S druge strane, gotovo u svakom klasično uzgojenom voću i povrću mogu se pronaći određene količine pesticida. Njihov unos u organizam moguće je znatno smanjiti konzumiranjem onih vrsta koje ih sadrže u manjoj količini. U najzagađenije vrste, između ostalih, spadaju breskve, jabuke, jagode, celer, spanać i paprike. Među najsigurnijim namirnicama nalaze se luk, kupus, patlidžan, avokado, ananas i mango.
Umanjite štetnost pesticida
Ukoliko niste sigurni da li je neki plod tretiran pesticidima, sve što vam treba su mlaka voda i morska so. Plod je potrebno prvo oprati čistom vodom, a potom ga potopiti do 30 minuta u slanu vodu (kašičica soli na dve šolje vode). Dobro isprati čistom vodom.
