Mina Filipović je petnaestogodišnja devojčica kojoj je dijagnostikovana cerebralna paraliza i koja poput svih njenih vršnjaka ima brojna pitanja u vezi seksualnosti, ističe njena majka Brankica Filipović.
"Još je u osnovnoj školi rekla da voli da gleda seriju "Anđelka i Andrija". Kada su je pitali šta joj se najviše sviđa, rekla je: "Kada pričaju o seksu". Zanima je sve, raspituje se šta je ko rekao ili šta sada oni rade".
Brankica dodaje i da Mina svima govori da ima dečka.
"Imamo drugare iz škole, a recimo kada spominje Mihajla, Mina kaže da joj je to dečko, iako mislim da ne shvata u pravom smislu šta to kao znači. Ali recimo Mihajlo je baš zaljubljen u Minu i to je ono tipa "ustaće iz kolica" da bi je zagrlio ili poljubio u ruku".
Svakom detetu je u pubertetu potrebno pružiti podršku da bi razumelo promene koje mu se dešavaju, a deci sa smetnjama u razvoju dodatno. Priča o pčeli i cvetu je nešto što bi svi najradije da izbegnu, ali to jeste tema o kojoj i roditelji i stručna lica treba da razgovaraju sa tinejdžerima, bez obzira na to da li dete ima invaliditet ili ne.
Doc. dr Daniela Tamaš sa katedre za Medicinski fakultet u Novom Sadu kaže da se ovde ne radi o seksualnosti u užem kontekstu nego o nekim socio emocionalnim oblicima ponašanja, koji sva deca u tom nekom procesu razvoja praktikuju.
"Grljenje, ljubljenje, dodirivanje. Šta je javno, a šta privatno ponašanje. Gde smeš da se skineš, kada i pred kim. Ko sme da te dodiruje, da te vidi bez odeće i u kojim situacijama, a ko ne. I sa druge strane, šta je dozvoljeno ponašanje kada ispoljavamo određene emocije. Na koji način smemo nekom da pokažemo neku lepu emociju ili neku negativnu ukoliko smo ljuti, nezadovoljni, nesrećni".
Daniela napominje i da decu sa smetnjama u razvoju treba podstaći na samostalnost i na prihvatanje i razumevanje tih nekih promena koje se u tom periodu pojavljuju.
"To su na primer potrebe za masturbacijom, koje tada već dobijaju neku seksualnu konotaciju, odnosno obojenost u tom kontekstu zadovoljenja seksualnih potreba. Tu decu, posebno ako imaju kognitivne ili intelektualne smetnje, treba usmeriti da je to nešto što je normalna pojava i potreba svih nas, ali da se tačno zna gde, kada i zbog čega je to dozvoljeno a gde nije dozvoljeno raditi. Opet kod devojčica, usmeriti ih na neke situacije kao što je recimo menstruacija i podsticati ih na samostalnost, a sve kako bi se sačuvala intima, ali i lično dostojanstvo."
Tatjana Stojšić Petković, psihološkinja i aktivistkinja za prava osoba sa invaliditetom, koja koristi kolica od svoje sedme godine, sa druge strane kaže da vam zdravstveni i stručni radnici sve objasne. Odnosno, skoro sve.
"Objasne vam kako ćete jesti, kako ćete ići u toalet, kako ćete se obući, ali emotivnost i seksualnost se potpuno zanemaruju. To kao da ne postoji. U nekom tinejdžerskom uzrastu, u početku puberteta, devojčice sa invaliditetom najčešće ne budu upoznate ni sa činjenicom da treba da dobiju menstruaciju. Vrlo često se majke i roditelji tu ne snalaze, a stručnu podršku retko ili uopšte ne dobijaju."
Danijela Glavaški, psihološkinja kaže da veliku, možda i najveću ulogu u razvoju dece sa invaliditetom imaju upravo roditelji, odnosno porodica.
"Od pažnje i ljubavi se raste, pa tako i deca koja imaju neki invaliditet, međutim kod njih postoji jedan rizik, a to je da roditelji prvo treba da nauče da se nose sa time, odnosno da prihvate to. Ukoliko roditelji na adekvatan način odgovore na kompletnu situaciju, samim tim će adekvatnije odgovoriti i na situaciju seksualnog razvoja svoga deteta, odnosno mlade osobe."
Doc. dr Daniela Tamaš se slaže sa prethodnom konstatacijom i ističe da se roditelji dece sa smetnjama u razvoju, ne generalno svi, ali mnogi, teško suočavaju pre svega sa samim invaliditetom.
"To sve negde onemogućava ili usporava razvoj deteta, a onda kada sekundarno nastanu te problematike vezane za njihovu seksualnost, roditelji ne znaju kako da te probleme i prevaziđu", kažeTamaš i poručuje da je uvek najbolje obratiti se stručnim licima, odnosno profesionalcima.
Seksualnost i emotivne veze su veliki izazov za samu decu sa smetnjama u razvoju, za njihove roditelje, kao i za profesionalce koji rade sa njima. Sami roditelji uglavnom ne znaju kome da se obrate i da li uopšte mogu nekom da se obrate, a deca, odnosno mlade osobe sa invaliditetom se često, pod pritiskom nekih predrasuda iz šire društvene sredine i negativnih stavova, sputavaju u ispoljavanju nekih oblika seksualnog ponašanja.
Objavljeni medijski sadržaji su nastali u okviru projekta "Otvoreno i bez tabua" koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
