Aktivistkinja na polju invalidnosti, psihoterapeutkinja, smeh joga liderka, psihološkinja, voditeljka psiholoških radionica Tatjana Stojšić Petković, ima invaliditet od rođenja, a u braku je 17 godina sa osobom bez invaliditeta. Majka je dvoje dece. Srećna je i ostvarena, ali priznaje da nije uvek bilo lako.

 

"Ja od svoje sedme godine koristim invalidska kolica za kretanje, tako da sam uvek imala razvijena ramena i ruke, što sam pokušavala da sakrijem. Ali sam onda, kroz neku svoju ličnu priču i lične borbe  shvatila da je to potpuno besmisleno i da će me neko voleti zato što sam ja takva i da ne treba da glumim da sam nešto što nisam. Tada sam počela da se upuštam u partnerske odnose, a to niti je lako niti je jednostavno jer smatrate za sebe da uopšte niste privlačni."

Psihološkinja, Danijela Glavaški ističe da je današnja klima takva da nudi nekakav ideal perfekcije, u svakom smislu.
"Treba da budemo savršeni i mentalno, u smislu akademskog postignuća ili poslovnog snalaženja, a isto tako i fizički, da budemo perfektni i savršeni, sa raznim "pomagalima" i mogućnostima da to postignemo. Dakle i tu, samo ako nam nešto malo nedostaje, već postoje odbacivanja, jer se ne uklapamo u te obrasce, a zamislite kada na primer nekom fali neki deo tela ili kada neko izgleda drugačije od onog nekog ideala kojem se teži."

Nenad Krbavac, predsednik Udruženja paraplegičara Banata kaže da je akcenat na socijalizaciji.
"Cela priča o životu osoba sa invaliditetom, vezana je za njihovo funkcionisanje posle trauma koje ih zadese ili koje imaju od rođenja, i naravno, sve se svodi na to koliko se socijalizuju, ili sa druge strane, koliko se povuku u neka svoja četiri zida", ističe Krbavac i dodaje da u njegovom Udruženju postoji veliki broj članova, koji su uspeli da se prilagode te imaju sređene živote, u vezama su, stvorili su porodicu i imaju decu.

Mišljenje psihološkinje Danijele Glavaški je da mnogo toga potiče iz porodice.
"Ukoliko porodica i svi njeni članovi prihvataju svog člana koji ima invaliditet i ako se prema njema ophode kao i prema svim ostalim članovima porodice, onda i ta osoba ima velike šanse da se uključi u društvo. Naravno ograđujem se, u zavisnosti od toga kakav je tip invaliditeta, ali ukoliko mogu da funkcionišu, čak i da rade i da se osposobe za posao, onda na iznenađujuće lak način uspostavljaju emotivne, partnerske i prijateljske veze i takođe mogu da budu sasvim uklopljeni u svojim nekim mikro sredinama ili eventualno u sredinama gde su uključeni u društva osoba sa sličnim problemima ili opet u širu zajednicu."

Doc. dr Daniela Tamaš sa katedre za Medicinski fakultet u Novom podseća da su emocije osnovno ljudsko pravo, da je to pravo svih nas i neodvojivi deo naše ličnosti.
"Kada imamo ostvarenost na tom emocionalnom planu, kada uspostavljamo adekvatne partnerske relacije, pa smo negde ispunjeni i ostvareni po tom pitanju mi tada ispunjavamo jednu bitnu dimenziju kvaliteta naših života i doprinosimo subjektivnom osećaju zadovoljstva kvaliteta života."

 

Objavljeni medijski sadržaji su nastali u okviru projekta "Otvoreno i bez tabua" koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.