Već deset godina deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju imaju i zakonsku mogućnost da krenu u redovnu školu, ali problemi u njihovom uključivanju u zajednicu, kao i u emotivnom ostvarenju i dalje postoje.
A. L. majka trinaestogodišnje devojčice sa smetnjama u razvoju, tvrdi da je inkluzija lepo zamišljena, ali teško izvodljiva.
- Zahvaljujući učiteljici, njenom trudu i zalaganju, ceo razred je pomagao i prihvatio je. Ipak, svi smo bili svesni da je drugari nikada nisu gledali "isto" i stidela se da kaže da ima simpatiju - priča ona za portal Webinfo.
Psiholog Danijela Glavaški smatra da je inkluzija pozitivan projekat da se izjednače deca.
- Iskustva su različita. Tipična deca nisu uvek voljna i spremna da prihvate dete koje ima neku poteškoću. U takvim situacijama može doći i do kontra efekta, da dete koje bi trebalo da se integriše u grupu svojih vršnjaka, biva još više izolovano. Ovde je važno da celokupan sistem radi na tome da decu senzibiliše, da prihvate onu koja se po nečemu razlikuju. To je momenat koji je jako važan.
Prema brojnim istraživanjima i anketama, telo osobe koja ima nedostatak ili invaliditet je daleko od društveno prihvaćenog estetskog obrasca. Društvo odbija činjenicu da osobe sa invaliditetom mogu voleti svoje telo i uživati u njemu. Osobe sa invaliditetom, tako, "zahvaljujući" brojnim modelima i usvojenim obrascima ponašanja, "uče" da njihovo telo nije poželjno, da ne vole svoje telo, da se stide što su drugačiji. Ako ih društvo odbacuje zbog invaliditeta i izgleda, nije čudo što osobe sa invaliditetom prave istu grešku u odnosu na sebe, jer su usvojili aseksualnu predstavu o sebi koju im je društvo nametnulo.
Osobe sa invaliditetom, imaju fizički, senzorni ili intelektualni hendikep, a društvo je najčešće sklono da osporava njihovu seksualnost ili pravo na zasnivanje porodice, vodeći se mišlju, kako je njihov jedini problem - borba sa invalidnošću. Ovakav stav i model ponašanja javnosti, posledično, kod samih osoba sa invaliditetom, izaziva svojevrstan strah, ali ponajviše stid. Oni o ovim temama nerado pričaju i međusobno, a još im je nelagodnije da informacije pribave od stručnih lica.
Ako želimo društvo u kojem svi mogu da žive dostojanstveno, kao deo zajednice, bez predrasuda i bez marginalizacija, probleme moramo rešavati tamo gde nastaju, menjajući sami sebe i naše institucije.
Objavljeni medijski sadržaji su nastali u okviru projekta "Otvoreno i bez tabua" koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.