Iako je najavljeno da će „Pej pal” doći još prošle godine, država nije prilagodila pojedine propise koji trenutno onemogućavaju poslovanje tog sistema.
Za dolazak „Pej pala”, bezbednog sistema za onlajn plaćanje, u Srbiji još nema uslova.
Kod nas još postoji veliki broj zakonskih i podzakonskih akata Ministarstva finansija, Narodne banke i Poreske uprave koji onemogućavaju poslovanje čak i ako „Pej pal” dođe, objašnjava Zoran Torbica iz Centra za rad na internetu. On kaže da je najbolji primer za to činjenica da rezidenti u Srbiji ne mogu da imaju tekući račun u inostranstvu, a „Pej pal” je, kako kaže, ipak račun koji postoji u virtuelnom prostoru.
"Ipak, ne mogu da tvrdim da bi „Pej pal” došao u Srbiju i kad bi se sve to rešilo. To je privatna kompanija i oni sami donose odluku", dodaje Torbica.
Slobodan Marković iz Uprave za digitalnu agendu podseća da se čelnici „Pej pala” nikad nisu izjašnjavali da li postoji neki problem.
"Sa naše strane je sve čisto. Ministarstvo finansija i Narodna banka su jasno izjavili da nema prepreka. U Srbiji već godinama postoje dva servisa sličnog tipa, „Gugl ček aut” i „Mani bukers”, a ako oni mogu da posluju kod nas, može i „Pej pal”", tvrdi Marković. S druge strane, Torbica tvrdi da ti sistemi nisu isti.
"„Mani bukers” je u stvari trgovac, dajete mu pravo da prodaje vaš proizvod ili uslugu. Kupac tako dobija račun od „Mani bukersa”, a ne od vas, to je neka vrsta veletrgovine, koja radi za sebe i za svoj račun, a „Pej pal” radi u vaše ime i koristi vaš račun", kaže on.
Kupovina preko interneta u Srbiji je još u razvoju. Vlada je u oktobru povećala limit ispod kojeg se ne carini roba naručena na internetu na 70 evra, ali ni to nije pomoglo. Ipak, Igor Radinović iz NonStopShopa kaže da je taj potez Vlade odličan i u perspektivi bi mogao da donese rezultate.
"Sledeće što bi država trebalo da uradi je da pojednostavi proceduru kako bi i stranci mogli lako da kupuju iz srpskih internet šopova", smatra Radinović i dodaje da je NonStopShop uprkos krizi u poslednjih godinu dana zabeležio trocifren rast po broju kupovina.
(24sata)
