Američki i evropski stručnjaci najavljuju dramatičan scenario koji sigurno neće zaobići ni Srbiju - starosna granica za odlazak u penziju pomeriće se na 70 ili 75 godina i faktički ćemo raditi dok god budemo za to fizički sposobni. Zvaničan predlog švedskog premijera Fredrika Reinfeldta da se u penziju ide sa 75 godina podržale su sve skandinavske i baltičke zemlje, kao i Velika Britanija.
Niko nije mogao ni da pretpostavi da će penzijske sisteme kriza u tolikoj meri da uništi da čak i Frederik Reinfeldt, premijer Švedske, koja je oduvek bila simbol zemlje blagostanja, zvanično predloži da se granica za odlazak u penziju „iscrta" na 75 godina života.
Reinfeldtovu ideju da se granica podigne na 75 godina starosti podržali su načelno svi premijeri skandinavskih i baltičkih zemalja, kao i britanski premijer. Prema zvaničnoj statistici, u samoj Švedskoj i dalje radi 17 odsto građana koji su već prešli prag za odlazak u penziju. Uglavnom su to dobro plaćeni stručnjaci, kao što su pravnici, inženjeri, lekari i državni činovnici.
Reinfeldt se pozvao i na istraživanja sprovedena u Nemačkoj, koja su pokazala da uvećanje prosečnog životnog veka Evropljana dozvoljava da se penzioni prag pomeri do 72. godine. On je naglasio i da bi to pomeranje povećalo šanse da se zaposle ljudi stari između 50 i 60 godina.
Na nivou EU razmišlja se o malo razumnijih 70 godina, a ništa bolje nije ni „preko bare", jer je poslednje istraživanje pokazalo da četvrtina Amerikanaca očekuje da će se penzionisati sa 70 ili više godina, dok 14 odsto smatra da se nikada neće penzionisati i da će raditi do kraja života.
Srpski penzijski sistem na staklenim nožicama
Dobri poznavaoci srpskog penzijskog sistema naglašavaju da on u sadašnjem obliku, kada ga država dotira sa polovinom potrebnog novca, sigurno ne može da opstane. A reforma koja će morati da usledi značiće faktički drastično pooštravanje uslova za odlazak u penziju, pa će i Srbi, hteli - ne hteli, morati praktično da rade do kraja života, tačnije dokle god su zdravstveno sposobni.
"Sve zemlje EU to rade polako, pa će i Srbija", kaže ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić. "Holanđani su, na primer, predvideli pomeranja starosne granice za odlazak u penziju od 2020. U svakom slučaju, ako i bude takvih izmena kod nas, sigurno je da će se voditi računa o socijalnoj komponenti."
S druge strane, i Evropska komisija preporučila je kasniji odlazak u penziju u svim zemljama EU. Između toga da im penzije budu manje ili da uplaćuju veće penzijske doprinose, Evropljani su izabrali da duže i više rade. U mnogim zemljama EU u toku su reforme penzijskog sistema, a u Francuskoj i Italiji zbog toga su organizovani i masovni protesti. Tek što su se Nemci pomirili s tim da će od 2029. godine u penziju odlaziti sa 67 godina života, sada im se priprema scenario da na radnom mestu ostaju i godinu-dve duže.
Kontinentalne reforme, sasvim je sigurno, ništa dobro neće doneti ni radnicima u Srbiji.
izvor: SEEbiz.eu
