Tokom prethodne dve godine realizovan je projekat „Rehabilitacija zajedničkog prirodnog i kulturnog nasleđa zarad budućeg razvoja regiona“ - Rehab NatCult Heritage u okviru Interreg - IPA Programa prekogranične saradnje Mađarska – Srbija.

Ovaj projekat su zajednički realizovali mađarski grad Šandorfalva i opština Novi Bečej. Ukupna vrednost projekta je 557.602,20 evra, dok je doprinos Evropske unije 473.961,87 evra.

Projekat, čija realizacija je počela 01.04. 2018. godine, udružio je partnere iz Srbije i Mađarske sa ciljem realizacije zajedničke ideje o očuvanju i unapređenju kulturnih i prirodnih vrednosti i održivom razvoju oba grada. Aktivnosti vezane za SRP „Slano Kopovo” i, u širem smislu, Novi Bečej bile su veoma šarolike, a obuhvatile su širok spektar dešavanja - od infrastrukturnog opremanja Specijalnog rezervata prirode „Slano Kopovo“ do radionica za najmlađe i kulturnih dešavanja. 

U dve godine iza nas izgrađena su dva pristupna puta do samog rezervata prirode povezujući ga sa državnim putevima koji ga okružuju, čime je pristup ovom lokalitetu znatno olakšan čak i u periodima obilnijih padavina kada je, ranije, bilo gotovo nemoguće prići ovoj oazi netaknute prirode. Osim toga, osmišljene su i postavljene su i edukativno-informativne table u okviru samog zaštićenog dobra.

 

Takođe, tokom trajanja projekta, SRP„Slano Kopovo” bilo je svojevrsni epicentar kulturnih dešavanja. Tako je 2019. godine, u periodu 12. avgusta do 18. avgusta 2020. godine, Slano Kopovo bilo osnovni motiv XXIV Tiske akademije akvarela, tradicionalne umetničke manifestacije koja okuplja slikare iz zemlje i regiona. Govoreći tom prilikom, Novica Blažin, član projektnog tima, rekao je da je u pitanju fuzija prirode i umetnosti.
„Znamo da umetnici imaju nešto drugačiji pogled na stvari i na svet. To svoje viđenje su preneli na papir i, zajedno sa bojama i vodom, to su i prikazali“. 

Pored čuvene Tiske akademije akvarela, još jedan događaj u okviru projekta odigrao se u okviru ovog zaštićenog dobra, a to je „Foto safari“ u okviru kojeg su fotografi, profesionalci, ali i entuzijasti, imali priliku da okom svog objektiva zabeleže svu lepotu ovog delića prirode, a fotografije koje su nastale tom prilikom bile su deo posebne izložbe u Domu kulture u novembru iste godine. 

Takođe, u okviru Festivala ždralova koji se već nekoliko godina održava na Slanom Kopovu, više od stotinu dece iz Novog Bečeja i Šandorfalve posetilo je specijalni rezervat prirode „Slano Kopovo“ gde su učili o samom rezervatu i biljnom i životinjskom svetu u njemu, ali i o tome kako se boravi u prirodi, šta taj boravak podrazumeva, ali i kako se igrati i uživati u prirodi bez savremenih tehnologija. Posle posete specijalnom rezervatu prirode „Slano Kopovo“, mališani su se vratili u Novi Bečej gde su za njih bile organizovane umetničke radionice sa tematikom Slanog Kopova, radionica izrade maski sa temom ždralova, a prikazan im je i dokumentarni film o rezervatu posle čega su pokazali koliko su naučili i zapamtili o ovoj temi takmičeći se u kvizu. Tom prilikom Silvija Šimončik, članica projektnog tima, rekla je i da je ovaj događaj od  značaja za mlade obzirom da im se na ovaj način pruža prilika da se upoznaju, stvaraju nova prijateljstva i da ista prijateljstva učvršćuju. Kao završnica „Festivala ždralova” priređen je defile maski nastalih u toku radionica, a koji je održan u gradskom parku u Novom Bečeju.

 

Jedno od centralnih dešavanja tokom realizacije projekta bio je i prvi novobečejski „Eco Tour“, mini sajam posvećen eko i etno turizmu koji je organizovan krajem septembra 2019. godine, a trajao je dva dana.
Jovana Vokić, menadžer na ovom projektu, objasnila je da je ideja organizovanja ovakvog događaja da se napravi jedan presek stanja neposredno pred početak sajamske sezone, da se ljudi iz Novog Bečeja, kao i regiona okupe na jednom mestu, razmene iskustva i ostvare kontakte u sferi eko i etno turizma.

„Mi smatramo da imamo šta da ponudimo, smatramo i da ljudi iz okruženja imaju šta da ponude, ali da to ne bude samo puko razgledanje Slanog Kopova ili nekog drugog zaštićenog dobra. Ideja nam je da povežemo izlagače i sve druge činioce u oblasti turizma da se susretnu, upoznaju, da znaju da postoje i da polako počnemo da osmišljavamo zajedničku rutu. Cilj nam je da sarađujemo, a ovo je bio način da se svi nađu na jednom mestu, da prepoznaju šta ko ima i šta ko nudi, a da iz toga nastane osnova za dalji

rad i saradnju“.
U okviru ovog mini sajma predstavljeni su mnogobrojni kapaciteti u oblasti turizma koje poseduje opština Novi Bečej, pri čemu je akcenat stavljen na dve muzejske postavke čija je osnovna tema očuvanje kulturnog nasleđa ovog regiona: „Glavaševa kuća“ u Novom Bečeju  i „Kotarka“ u Novom Miloševu. Takođe, deo ovog mini sajma činila je i prezentacija rukotvorina, prehrambenih i drugih  proizvoda koji su deo ponude jedne turističke destinacije.

Istovremeno je u prostoru Doma kulture opštine Novi Bečej održan i stručni skup čija je tema bila upravo eko i etno turizam, odnosno mogućnosti saradnje i razvoja zajedničkog turističkog proizvoda. Stručnom skupu prisustvovali su predstavnici turističkih organizacija, fakulteta, loklanih samouprava ali i svi drugi koji su želeli da daju aktivan doprinos ovoj temi.

Nakon ovog događaja usledio je zajednički nastup partnera na na 52. sajmu LORIST u Novom Sadu, i tom prilikom je predstavljen sam projekat kao i turistička ponuda oba grada.

U okviru projekta realizovan je i festival narodnog stvaralaštva „Ricsaj“. 

Tibor Balo, član projektnog tima, potvrdio je da važan deo projekta jesu upravo kulturne aktivnosti koje za cilj imaju očuvanje i prepoznavanje zajedničkog nasleđa.
„Pored toga što smo u Novom Bečeju uradili izuzetne stvari kao što su pristupni putevi Slanom Kopovu, uspeli smo da podržimo i nekoliko kulturnih manifestacija. Deo toga upravo je i „Ričaj“. Tu je naš bratski grad Šandorfalva, grad Mezotur, a sa nama su i gosti iz Srbije čime je dat doprinos osnovnoj ideji ovog projekta, a to je stvaranje novih prijateljstava i jačanje prekogranične saradnje“.
On je podsetio i na to da se „Ričaj“ fokusira na tradiciju, te su tako u okviru ove manifestacije deci pričane tradicionalne bajke, organizovane su radionce folklora i starih zanata, izrade nakita, a osim toga i poseta muzeju „Glavaševa kuća“ i lokalitetu Arača.

 

Tokom projekta realizovan je i serijal radionica na kojima su polaznici od eksperata iz oblasti turizma imali priliku da steknu nova znanja vezana za izradu suvenira, njihov plasman i promociju kao i njihovoj ulozi u jačanju etnoturističke i ekoturističke ponude, ali o temama iz šire turizmološke oblasti.