U petak, 14. februara, novobečejska publika imala je priliku da uživa u predstavi „Koštanin tvist“ u izvođenju poznatih glumaca, Andreja Šepetkovskog i Dragane Dabović.
Iako predstava traje više od sat i četrdeset minuta, a žanrovski je, ponajviše, komedija, tempo ni u jednom momentu ne pada, a oboje glumaca izvode vešte transformacije iz lika u lik, odnosno, iz tipa u tip. Iz scene u scenu, iz minuta u minut, pred publikom se odvijaju različiti scenariji, različite varijante, odnosa reditelja i glavne glumice koji pokušavaju na scenu da postave „Koštanu“. Šepetkovski nam donosi jednako uverljivo širok dijapazon likova. Njegov „ostareli bard“ uverljivo je senilan, „reditelj zavodnik“ neodoljiv je, ali, pomalo, i ljigav lik, dok je njegov „reditelj početnik“ istinski nesiguran i smušen pred svojom glumicom. Sa druge strane, Dabovićeva mu parira sa ništa manje žara i uverljivosti. Jasno omeđivši karaktere koje tumači, ona je uverljiva i kao infantilna „početnica“, ali i kao dominirajuća i nesnosna „diva“.
Kroz karikirane karaktere i živopisne situacije, ovaj glumački tandem izmamio je mnogo smeha novobečejskoj publici koja se potpuno predala predstavi, a po završetku nagradila je dugotrajnim aplauzom.
Zadovoljan igranjem pred našom publikom bio je Andrej Šepetkovski koji je rekao: „Vidi se da je kultivisana publika, da poznaje pozorište. Nije nešto preterano euforična od samog starta, nego, polako ulazi u celu priču i to raste vremenom. Svaki taj smeh i svaka ta tišina i ti aplauzi između svake scene mnogo nam znače jer je, bukvalno, pitanje ljubavne razmene koju smo imali sa njima. Nadam se da su i oni zadovoljni, a mi, svakako, jesmo“. On je istakao i da je ova predstava samo jedan primer svega onoga sa čim se glumci i reditelji svakodnevno suočavaju, istakavši da je radost življenja i radost susreta ono što bi trebalo da se dešava u svakom poslu, a što su gledaoci mogli da vide u samoj završnici predstave kroz lik prostodušnog rekvizitera Radeta koji je jedini u plejadi likova, glumica i reditelja, istinski smiren i zadovoljan. Kao poseban izazov, on je izdvojio činjenicu da je u ovoj predstavi on i glumac i reditelj: „Nije bilo lako, zaista. Pogotovo što ti kao glumac treba da zaboraviš potpuno to kako to izgleda sa strane, već samo da se fokusiraš na partnera. Od prvog dana nas uče da zaboravimo na to treće oko, kako izgledamo ili kako zvučimo, nego da se fokusiramo na partnera i njemu da se dajemo. S druge strane, imao sam sreću da Dragana Dabović ta partnerka jer smo se brzo kačili i iste stvari su nam bile duhovite. Iskusna je, jako darovita i da je neko drugi bio, ne znam da li bih uspeo i da režiram i da budem sve vreme na sceni“.
Dragana Dabović istakla je da joj je ovo drugi put da igra u Novom Bečeju i da voli da igra pred ovom publikom. „Osećam se kao da hiljaditi put igram. Mnogo mi je lepo. Mislim da smo uspeli, nekako sam osetila da ste nas zavoleli“, rekla je Dabovićeva. Ona je rekla i da je rad na ovoj predstavi utoliko lakši jer dočarava različite aspekte glumačkog i rediteljsko posla koji im je oboma dobro poznat, ali je kao težak deo izdvojila to što igra likove od kojih nijedan ne bi volela da bude u realnosti. Kako dodaje, mnogo joj je lakše da igra u predstavi gde je samo dvoje glumaca nego u nekoj većoj. „Imamo jedno drugo i koncentraciju jedno na drugo, u punoj koncentraciji zaboravimo da vi postojite, ali vas osluškujemo. Nekako je pažnja njemu na meni, meni na njemu i to je to. On je divan partner i meni je igrati s njim stvarno... U prazan bunar mogu da se bacim. Imam privilegiju da imam takvog partnera na sceni. Inače, duodrame su, kao i monodrame, jedna od najtežih vrsta dramskih dela koja se rade, ali sa njim je to užitak i obožavam ovo da igram“, zaključila je Dragana Dabović.
