Predstavljena knjiga „Gospodar samoće u vremeplovu jedne zemlje“
U utorak, 19. novembra, u galeriji Narodne biblioteke u Novom Bečeju predstavljena je knjiga „Gospodar samoće u vremeplovu jedne zemlje“ Mladena Maksimovića koja je omaž jednog velikog fana pesniku i rokeru, Branimiru Štuliću, i bendu „Azra“.
Pored autora, o knjizi su govorili i Batrić Ćalović, pisac, Bogomir Mijatović, renomirani novosadski novinar, a veče je upotpunio profesor Damir Malešev koji je svirajući gitaru otpevao neke od najpoznatijih pesama grupe „Azra“ čiji osnivač i frontmen je bio Branimir Džoni Štulić.
Kako Maksimović ističe, njegova ljubav prema bendu „Azra“ rodila se kada je kupio njihov treći album, „Ravno do dna“, koji je prema mišljenju mnogih poznavalaca možda i najbolji živi album ove grupe. „Jednostavno, širok je raspon tema koje se tu nalaze. Po meni, možda je to najveći album jer je to 1981. godina kada je sniman u Kulušiću tih sedam dana. Tada je „Azra“ bila na vrhuncu održavši tada osamdeset i tri celovečernja nastupa širom Jugoslavije. Oseti se ta energija i kvalitet“, objasnio je Maksimović početak svog interesovanja za „Azru“.
Knjiga „Gospodar samoće u vremeplovu jedne zemlje“ predstavlja nam Štulićev životni put od ranog detinjstva u Skoplju, preko mladićkih dana u Zagrebu i vojnog roka u Kraljevu, pa sve do njegovih putovanja u Sjedinjene Američke Države i Holandiju i konačne emogracije u Holandiju. Kroz prizmu istorijskih događaja, ali i Džonijevih ličnih uspona i padova, kristališe se lik buntovnika i rokera širokih interesovanja i ogromnog talenta koji je jednako suvereno vladao stihovima i ljubavnih pesama, društveno-političkih komentara, ali i stihovima kojima je portretisao ljude čije priče su podsticale u njemu kreativni nagon. Mladen Maksimović saglasan je sa stavom da je jedan od najupečatljivih aspekata Štulićevog dela upravo u tome što je raznoliku tematiku poetski i muzički obrađivao jednako kvalitetno, ne gubeći ništa od stvaralačkog kvaliteta: „Širok je raspon tema na koje peva kada uzmemo da su tu sociološki i psihološki portreti ljudi, društveno je bio angažovan. On je u svom stvaralaštvu objedinio sva svoja interesovanja kroz koja se umetnički formirao i oblikovao. Cilj mi je bio da taj kulturno-umetnički jugo-spomenar ukoričim u neku lepotu neprolaznosti kroz poeziju i stvaralaštvo Džonija Štulića“.
Neke od pesama po kojima je Štulić ostao prepoznatljiv jesu i „Kad fazani lete“, „Nedjeljni komentar“ i „Tko tamo pjeva“, a u kojima on iznosi kritiku tadašnjeg stanja u društvu, osuđuje licemerje i poltronstvo i diže glas protiv autoritarnosti. Iako pisane pre više decenija, ove pesme i danas odjekuju jednako glasno kao i u vremenu kada su nastajale dovodeći do zaključka da je poetika Branimira Štulića danas jednako relevantna, ako ne i više, kao i u godinama svog nastanka. „Lepota i snaga autora je kada njegove pesme nadžive njega jer on danas ne svira, ne snima albume i mlade generacije mogu da pronađu i da im budu jasne i mnoge društvene, sociološke stvari, pa, i ljubavne. Naravno, i psihološki portreti ljudi jer svugde danas možete naći i Čeru i Mirnu i junake mnogih njegovih pesama“, zaključio je Maksimović.
Knjiga je objavljena ove godine, a u Novom Bečeju joj je bilo sedmo predstavljanje. Sledi promocija u Novom Kneževcu u subotu, 23. novembra, a za februar se planira još jedna promocija u Novom Sadu.
