U petak, 21. juna, u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu, održana je još jedna književna manifestacija “Slovo ljubve” u okviru koje se dodeljuje i književna nagrada “Despotica Angelina Branković”. Ove godine, poveljom i ikonom Prepodobne mati Angeline, nagrađen je pesnik, Perica Milutin, za knjigu “Siluan”, a u svečanom programu nastupili su i Miša Blizanaci i hor “Prosvetitelji”, a neizostavni deo programa bio je i “pesnički venac” gde su pesnici čitali svoje stihove, a koji je ove godine otvorio sam nagrađeni pesnik.
Govoreći o tome koliko njemu znači nagrada “Despotica Angelina Branković”, Perica Milutin je rekao: “Značaj nagrade je teško odrediti. S obzirom na to da nagrada nosi to ime koje nosi, onako kako ja vidim ovaj svet i svet poezije i pisanja, nagrade sa tim imenima imaju veću težinu nego ostale”. On je dodao i da je, za neke, možda, bilo i iznenađenje što je baš on nagrađen budući da je, kako kaže, poznat samo užem krugu ljudi koji se bave književnošću i poezijom. Milutin je dodao i da svaki pesnik ima različit pristup tome kada će pisati i kada, odnosno, da li će, uopšte, objavljivati. “Ja nisam od ljudi koji se bave pisanjem, a koji su spremni po svaku cenu da izađu niti to smatram poslom. To je, jednostavno, sastavni deo mog bića, mog života. Od kada znam za sebe svesnog bavim se tim. To je unazad pedeset godina i to je nešto što ja znam, a niko drugi i ne mora znati”, rekao je pesnik istakavši i da je do sada objavio nekoliko knjiga koje poklanja onima za koje misli da bi trebalo da ih pročitaju. Osvrnuvši se na knjigu za koju je nagrađen, on je rekao da naslov, najčešće, označava monahe svetogorce, crnorisce, ali da se ovde radi o jednom konkretom siluanu koji živi na Svetoj Gori kao lutajući monah, a koji je presudno uticao na ovo delo. Na Duhove prošle godine u manastiru Hilandaru video je tog monaha kako učestvuje u liturgiji i shvatio da knjizi treba da da ime “Siluan”. “To nije bila molitva koju mi poznajemo. On je bio okrenut fresci, ikoni Bogorodice i on kao da se utopio u tu ikonu. Suze su lile iz njegovih očiju. To je trajalo nekih petnaest, dvadeset minuta i njegov like se sasvim promenio, a kada se to završilo, prekrstio se i izašao napolje, a ja sam znao da je to ta knjiga”, zaključio je Milutin.
I ove godine, Pokrajinski sekretarija za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama podržao je manifestaciju “Slovo Ljubve”, a pomoćnik pokrajinske sekretarke, dr Milan Micić, ukazao je na osobenost i značaj Banatskog kulturnog centra za kulturni život u Vojvodini: “Privatni je kulturni centar i svojim aktivnostima utemeljuje kulturne vrednosti. “Slovo ljubve” je značajna manifestacija i pesnička nagrada koja se ovom prilikom dodeljuje spada u red značajanih. Naročito je značajna kao nagrada zato što je u oblasti duhovne poezije. Na taj način, podstiče se jedan žanr srpske poezije koji je dugo bio zapostavljen. Ovo je manifestacija koja ukazuje na dubinu trajanja srpskog kulturnog, duhovnog i nacionalnog bića na području Banata”. On je podsetio da su Srbi živeli na ovim prostorima i pre Velike seobe iz 1690. godine, kao i na to da su despot Stefan Lazarević i despot Đurađ Branković kada su dobili posede u Torontalskoj županiji ovde zatekli Srbe. Prema njegovim rečima, delatnost Radovana Vlahovića i Banatskog kulturnog centra je značajna upravo zato što nas upoznaje sa nama samima i podseća nas na zaboravljene delove našeg bića.
Radovan Vlahović, pesnik i osnivač Banatskog kulturnog centra, podsetio je na početke književne nagrade “Despotica Angelina Branković”, ali i na specifičan odnos koji on lično ima prema ovoj svetici. “Kao mlad i pobunjen pisac u onom vremenu socrealističke diktature i jednoumlja koje je vladalo u tom periodu, obreo sam se u Krušedolu i osetio sam duhovni priziv majke Angeline i tamo sam tri godine boravio kao komšija, sluga i napoličar manastira Krušedol. Bio sam u blizini svetinje, bio sam u prilici da se nadahnjujem snagom i duhovnom energijom koju majka Angelina daje svima nama i tada sam dobio želju da pokrenem jednu književnu manifestaciju koja bi bila u njeno ime i njeno slavu”, kazao je Vlahović dodavši i da su se tokom godina radile druge manifestacije, ali da je pre nekih osam godina sazreo momenat i u Sečnju je pokrenuta manifestacija “Sija knjiga majke Angeline” koju je Banatski kulturni centar paralelno radio u Sečnju i Krušedolu da bi 2017. godine, u godini jubileja despota Stefana Lazarevića i Đurađa Brankovića manifestacija bila preneta na Araču, na svekrovinu majke Angeline, gde je tada i održana svečana akademija. O ovogodišnjem laureatu, Radovan Vlahović je rekao: “Pored toga što je izuzetan pesnik, on je neko ko godišnje provede više od sto dana u manastiru Hilandaru i na Svetoj Gori. On je jedan od onih koji pešice odlaze na Atos i, praktično, jedan od tih lutajućih monaha kao što je Siluan, glavni junak njegove knjige poezije”.
O nagrađenoj knjizi
U predlogu za nagradu o knjizi se, između ostalog, kaže se: “Siluan Perice Milutina je kompleksno pesničko tkanje, sastavljeno od nekoliko celina koje su snažno povezane. Prva, po kojoj je knjiga i dobila ime, Siluan, ima pet ciklusa, ili pevanja, uz uvodnu pesmu, i predstavlja jezgro iz koga crpe i preostalih pet celina, ili spevova. Brojčana struktura (brojevi u naslovu, koji upućuju na redosled, ali i na veze sa drugim pesmama), ukazuje na osmišljenost ove knjige i na jednom drugom nivou, koji je istovremeno i poetički i kosmički, pre metafizički, nego li metaforički, pre svega i iznad svega, u sferi duhovnog i molitvenog. Bilo ko da je naslovni junak, običan monah ili starac Siluan, svetogorski podvižnik, njegove su pouke duboke, uverljive, jer je njegovo iskustvo čemerno i tamno, između reči i ćutnje, između svesti i nesvesti, između uma i neuma”
