Pročitajte zapažanja i analizu knjige "Moja novosadska priča" Zagorke Bolozanov, koju je napisala Ljiljana Jovanov, profesorka književnosti iz Novog Bečeja.


 

     Knjiga Moja novosadska priča  Zagorke Bolozanov koncipirana je tako da se u njoj nalaze kratke priče i pesme, dakle imamo kombinaciju poezije i proze. U knjizi se nalaze četiri priče, ostalo je  nadahnuta poezija. Zagorka je ovu knjigu pisala u Novom Sadu za vreme njenog boravka kod porodice Jarić, te je njima i posvećena. Konkretno, priče se odnose na sam Zagorkin boravak u Novom Sadu, dok su pesme pisane u različitom vremenskom periodu njenog boravka kod iste porodice, savršeno odabrane i uklopljene sa ostatkom knjige. Kako sama pesnikinja na početku knjige kaže: Pisala sam interesantne događaje u kući, slušala priče i njih zapisivala. Mnoge tužne stvari su asocirale, davale inspiraciju da na osnovu njih zapišem koju pesmu, lepe čestitke, priče dece u kući i tako dalje.

 

Zagorka Bolozanov rođena je 1944. godine u Novom Bečeju. Svoj radni vek provela je u Novom Bečeju, gde i danas živi, uživajuci u penzionerskim danima. Njena prva knjiga "Moja novosadska priča" izdata je 2016. godine u Novom Sadu.

Moja novosadska priča interesantna je celim svojim sadržajem. Nije podeljena na dva dela u kojoj bi jedan bio u formi priča a drugi u formi pesama, već se u njoj smenjuju pesme i priče koje zajedno čine jednu savršenu celinu.  Zagorka Bolozanov za svoju knjigu kaže da je satira, jer je na satiričan način pisala priče, međutim, smatram da je ovo više zbirka misaonih  pesama posvećenih životu i svemu onome što život nosi, te ću se prvo osvrnuti na pesme i njima dati prednost.

    Pesme su pune emocija i odišu nekom nostalgijom. Inspiraciju je nalazila u motivima iz prošlosti koje odjekuju u sadašnjosti i koji su uvek tu oko nje, čineći da pesnikinja često  uzima pero i svoje lirske niti prenosi  na papir. Prva pesma u knjizi posvećena je poeziji, tj. mladom pesniku Nemanji Trbojeviću koji je u pesnikinji probudio duboke emocije dok ga je slušala na jednoj od mnogih književnih večeri. Pesma nosi naziv Mladom pesniku i govori o poeziji koja mora da živi, o inspiraciji koja uvek mora da postoji i o oduševljenju njegovim pesmama koje za nju predstavljaju slobodu i treptaj duše. Nije slučajno što baš ova pesma zauzima bitno mesto u knjizi jer se njome, na samom početku, stavlja akcenat na pisanje i jedan poseban odnos prema knjigama.

    Iako kratke po formi i različite po obliku, pesme u sebi nose jedno veliko osećanje. Pre svega u njima odiše tuga, koja se javlja kao glavni motiv u većini pesama. To su sećanja koja se odnose na nekog pesnikinji bližnjeg, te ona, putem pesama, odaje počast istima uz jednu notu sete i tuge. Takve su pesme: Sećanja, Da mislim na nju, Za moju mamu Baju i Moj tata. Tu su i pesme koje nemaju naslov, te ću ih imenovati prvim stihovima: Jednom dok sunce bude zalazilo za horizont, Odlazite senke noćne tmine, I ovaj dan će proći sa tobom, Korak po korak ode ceo život, Samo kad bih znala, Koga si čekala dok si gledala u nepreglednu daljinu?  i pesma Jednom kad umrem plačite za mnom.

    Sa druge strane tu su i pesme koje u sebi nose osećanje sreće a glavni motivi su deca i igra. To su vrcave, dečje pesmice koje pevaju o bakama i dekama i njihovim unučićima. Dakle, prepune ljubavi prema deci odišu jednom iskrenom emocijom i čistim osećanjem. Tu su i pesme koje su posvećene starijima, i one su prepune humora i slikovitih opisa. Vezane su za karakter osobe o kojoj se peva i na taj način je u njima stvoren humor.  Takve su pesme: Ljubica, Nikoli za deseti rođendan, Mojoj Maki-baki, Svako jutro evo društvo stiže, Moj deka, Unuk i deka, Maloj Sari za treći rođendan, Maki, hvala ti  i Za Ljubicu.

    Pored svih ovih elemenata, imamo i elemente satire i crnog humora. Ovi elementi vezani su za priče.  To nije ismevanje ljudi koji su je okruživali, već samo pojednini događaji koji su se slučajno oko nje dešavali i u tom trenutku delovali kao humor, iako u sebi nose pomalo i satire. Inspiraciju za priče Zagorka je nalazila u karakterima ljudi, njihovim navikama, ponašanjima, svakodnevnim aktivnostima, brigama i problemima koji su ih okruživali. Tako su ove četiri priče kratke, ali odabrane i zaista mogu da nasmeju. Iako zauzimaju malo mesta, njihovo mesto je u ovoj knjizi  ipak iskreno i posebno. To su priče: Razgovor između zeta i tašte, Događaji uz jutarnju kafu, Jedan mali život i Pismo sestri Miri.

    Zagorka Bolozanov je svojom knjigom Moja novosadska priča unela jedan preokret u pisanju. Pre svega samim sadržajem knjige, a onda i elementima koji se u njoj nalaze. Dinamičnost osećanja i smenjivanje pesničkih elemenata čine ovu knjigu posebnom i vrednom čitanja. Nadam se da je ovom knjigom uspela da ostvari svoj književni cilj, i da to svakako nije kraj, već početak njenog pisanja.

Ljiljana Jovanov


PROČITAJTE JOŠ...

 

NAJČITANIJE

Posao za građevinskog tehničara. ...

U nedelju, 21. aprila 2024. godine, od 08 do 14 časova...

Zbog remonta distributivnih trafo stanica, izgradnje pri...

Zvuk bušilice niko ne voli, ali redovne posete stomatol...

Posao za diplomiranog pravnika. ...

Isključenja struje u ponedeljak, utorak i sredu. ...

NAJNOVIJE

Zvuk bušilice niko ne voli, ali redovne posete stomatol...

Isključenja struje u ponedeljak, utorak i sredu. ...

U nedelju, 21. aprila 2024. godine, od 08 do 14 časova...

Dom zdravlja Bečej najavio je organizaciju preventivnih...

Garatovano nazaboravan, inspirativan i bezbrižan odmor ...

U subotu, 20 aprila, u Gradskom pozorištu Bečej biće ...

Save
Cookies user preferences
We use cookies to ensure you to get the best experience on our website. If you decline the use of cookies, this website may not function as expected.
Accept all
Decline all
Analytics
Tools used to analyze the data to measure the effectiveness of a website and to understand how it works.
Google Analytics
Prihvati
Otkaži
Shopify.com
Prihvati
Otkaži
Unknown
Unknown
Prihvati
Otkaži