Proleće je godišnje doba, koje se najčešće povezuje sa sezonskom alergijom. Kako drveća i razne trave počinju da cvetaju, vazduh se puni polenom, a kod ljudi, koji "pate od alergija" počinje kijanje i šmrcanje - poznatije kao polenska groznica.
„Za vreme prolećnih meseci, ali i sve do kraja juna, počinje cvetanje raznih drveća, biljaka i trava, a ljudi koji su alergični na polen počinju se žaliti na simptome polenske alergije. Zatim, krajem jula i početkom avgusta sledi cvetanje ambrozije koja spada u najagresivnije alergene i koja nosi više vrsta alergijskih simptoma, kao i nastanak nekih bolesti“ -rekao je dr Laslo Kovač, pulmolog u privatnoj ordinaciji „Dr Kovač“.
Najčešći izazivači polenske alergije su cvetovi javora, breze, bukve, bresta, hrasta, topole, vrbe, jasena, čempresa, kao i trave i korovi.
„Alergijski simptomi su najizraženiji kada duva vetar jer se tada polen raznosi kroz vazduh. Preporuka je da osobe koje su alergične uopšte tada ne izlaze napolje, kao i da se prozori i vrata zatvaraju. Ako već moraju izaći, tada je najbolje kao zaštitu koristiti kapu ili maramu na glavi, pošto se u kosi nakupi polen koji se kada se uveče legne, prenese na jastuk i celu noć udiše. Zbog toga se savetuje i pranje kose posle izlaska u prirodu. U kišnim danima se međutim smanjuje količina polena u vazduhu, pošto kiša spira alergene“ -objasnio je dr Kovač.
Simptomi prolećne alergije su: curenje nosa, suzenje očiju, kijanje, kašalj, svrab očiju i nosa, tamni kolutovi oko očiju.
Što se prevencije tiče, osobama koje su sklone sezonskoj alergiji se preporučuje da prate vremensku prognozu i stanje alergena u vazduhu. Minimum dve nedelje pre pojave visoke količine polena u vazduhu savetuje se upotreba antihistaminika kako ne bi došlo do daljih zdravstvenih komplikacija poput astme - kada se disajni putevi sužavaju čineći disanje otežanim, što rezultira kašljem, šištanjem i kratkim dahom.