Čak i ako niste živčani po prirodi, stajanje pred nekim šalterom na primer, u redu koji se gotovo i ne pomera verovatno vas izluđuje.
Takve situacije gotovo je nemoguće izbeći, ali možda vam bude malo lakše ako znate zašto nas "čekićanje" u redu toliko nervira. Evo zašto uvek imamo utisak da je vreme provedeno u čekanju beskrajno dugo:
Ako ne radimo ništa konkretno (a kad stojimo u redu praktično ne radimo ništa osim što čekamo da dođemo na red), vreme kao da prolazi sporije. Ako imate nešto čime možete da se zanimate, stajanje u redu neće vas toliko nervirati. To je jedan od razloga zašto u hotelima u liftu uvek imate džinovsko ogledalo - ljudi vole da se ogledaju i vožnja brže prođe, pa su gosti zadovoljni.
Ljudi žele da počnu nešto da rade što pre. Zato vam u restoranu uvale meni čim sednete. Imate čime da se zanimate dok konobar stigne do vas.
Kad ste nervozni, imate utisak da čekate duže nego što je to zaista slučaj. Ako stojeći u redu na kasi u supermarketu sve vreme razmišljate o tome da li ste izabrali najsporiji red, čekanje će se razvući kao "gladna godina". Pri tome, nervirali se, ne nervirali se, na kraju ćete stići na kasu onoliko brzo koliko je to objektivno moguće.
Ako ne znamo koliko dugo ćemo čekati, postajemo još nervozniji. Primećeno je da ljudima čekanje lakše pada ako im se, kod lekara na primer, kaže "doktor će vas primiti za 20 minuta". Ujedno, to je i razlog zbog kojeg nam ne smeta da sačekamo i pola sata ako smo poranili, ali "odlepimo" ako dođemo na vreme, a ispostavi se da sastanak toliko kasni.
Osim toga, manje nas nervira ako možemo za čekanje da pronađemo neko razuno objašnjenje. Recimo, ako poručite picu i dostava se oduži, strpljivije ćete čekati ako napolju pljušti nego ako je lepo vreme, piše Healthy Living.
(MONDO)
