U Srbiji se tri četvrtine najmlađe populacije i dalje vaspitava nasiljem. Zakon o pravima mališana još čeka da bude izglasan.
Od 200.000 dece starosti od dve do četiri godine, čak 150.000 njih je već iskusilo batinu na svojoj koži. Prema poslednjem Unicefovom istraživanju, tek 17 odsto mališana u ovom uzrastu roditelji ne vaspitavaju nasilnim metodama, čime se Srbija izjednačila sa Džibutijem, Gruzijom, Tadžikistanom...
"Prema rezultatima ovog globalnog istraživanja, u našoj zemlji čak dve trećine dečaka i devojčica trpi nasilne metode kažnjavanja u vaspitanju, bilo da je reč o telesnim povredama ili verbalnom ugnjetavanju", kaže za "Novosti" Katlin Brašić, iz beogradske kancelarije Unicefa.
"Ipak, stvari se i kod nas polako menjaju nabolje. U 2006. godini je čak sedam odsto roditelja koristilo najteže oblike fizičkog nasilja nad decom, kao što je okrutno šamaranje i batinanje, a danas je takvih dva procenta.
I Vlada je zvanično saglasna sa Unicefovim stavom da je poslednji rok da se batina istera iz raja i iz tog razloga su potpisana sva međunarodna akta kojima se zabranjuje telesno kažnjavanje dece. Dodatni korak učinio je i republički ombudsman jer je, pre godinu dana, baš iz njegove kancelarije potekla inicijativa da se napiše sveobuhvatni zakon o pravima deteta i što pre dostavi Narodnoj skupštini. Ipak, ovaj dokument još nije "sazreo" za glasanje. U kabinetu ombudsmana kažu da je prednacrt prošao kroz javnu debatu i da je dobijena ekspertiza Saveta Evrope.
I u Nacionalnom savetu za prava deteta kažu da je vreme da Srbija dobije "jedan kompletan propis“ kao što je ovaj, ali dodaju da zakon sam po sebi ne može ništa da promeni, ako se istovremeno ne promovišu drugačiji modeli u vaspitanju.
"Danas je roditeljstvo znatno komplikovanije nego ranije i zadaci koji se postavljaju pred majke i očeve su veoma teški. A nasilne metode se sporo iskorenjuju, jer su to naučena ponašanja i roditelji biju kada ne znaju šta drugo da urade. Zato nije suština u tome da se roditelji sankcionišu, već da im se ponude drugačiji oblici disciplinovanja", ocenjuje dr Nevenka Žegarac, članica Saveta.
Prema Unicefovom istraživanju, u komšiluku roditelji ređe posežu za packom nego što to čine mame i tate u Srbiji. U BiH, na primer, 52 odsto mališana uzrasta od dve do četiri godine nije nikada doživelo packu. Bez ikakvih grubosti vaspitava se i 30 odsto mališana u Crnoj Gori i 22 odsto u Makedoniji.
(MONDO)
