U zabačenom gradiću Kanaudž, "parfemskoj prestonici" Indije, proizvođači parfema koji se i dalje drže tradicije trude se da održe svoj redak zanat, pred ljutom konkurencijom savremenih proizvođača.
Vekovima već farmeri u ovom delu severne Indije beru latice cveća i miomirisne biljke, snabdevajući lokalne destilerije koje od toga prave prirodne parfeme na bazi ulja, koji se nazivaju mirisnim uljima.
Gradić Kanaudž je postao poznat po najfinijim mirisima, koji se dobijaju iz sastojaka najboljeg kvaliteta, prenosi AFP.
"Ruže iz Kanaudža su veoma popularne jer je zemljište izuzetno pogodno, a okruženje i meteorološki uslovi su savršeni", objašnjava uzgajatelj aromatičnog bilja Gopal Kiršna Saini.
Pošto se poberu, latice ili lišće mirisnih biljaka podvrgavaju se hiljadugodišnjem procesu parne destilacije, gde se, potapanjem u toplu vodu u bakarnim posudama, dobija mirisna para koja se potom meša sa uljem od sandalovine, koja postaje baza za mirisno ulje.
To je mukotrpan proces koji traje mesecima i sve se ređe primenjuje, a broj tradicionalnih destilerija u Indiji je naglo opao sa 700 na samo 150 tokom proteklih 10 godina, pošto su mnogi proizvođači parfema prešli na jeftinije hemijske alternative kako bi smanjili troškove proizvodnje.
Direktor destilerije "Pragati" Sunil Kumar Sing smatra da tradicionalna izrada parfema, ipak, nema premca.
"Ništa ne može da se meri sa tradicionalnom metodom. Oni koji se razumeju u parfeme mogu da osete razliku u kvalitetu mirisa i nikada neće koristititi nove metode", kaže on, dodavši da će, ma koliko novca da se uloži u moderne mašine, krajnji proizvod biti čista hemija, a ne prirodan.
Iako je danas tek svaka treća bočica parfema u Indiji mirisno ulje, pošto se Indijci sve više opredeljuju za moderne svetske tehnologije, u muslimanskim četvrtima Nju Delhija domaći parfemi ručne izrade su popularni kao i uvek.
Naime, islam zabranjuje upotrebu parfema na bazi alkohola, pa su mušterije spremne da plate od dva do čak 250 dolara za malu bocu svog omiljenog mirisa.
Pored Indije, najveće tražište mirisnih ulja je Bliski istok, a proizvođači sada, pošto im prodaja opada drugde, sada promovišu mirisna ulja u raznorazne svrhe, kao aromaterapiju.
Oni se nadaju da će svoj redak zanat održati i dokazati da, iako su im metode staromodne, njihovi slatkasti mirisi nikada neće izaći iz mode.
(Tanjug)
