Alo piše, pozivajući se na izvor iz Ministarstva saobraćaja, da se radioaktivni pepeo, nastao sagorevanjem uglja u termoelektranama, koristi za izradu puteva.
Taj list tvrdi da građevinski lobi već godinama pokušava da na mala vrata uvede u izgradnju infrastrukture u Srbiji elektrofilterski pepeo, koji zrači i zagađuje životnu sredinu, a koji je do sada korišćen na izgradnji puteva u Požarevcu, Srebrnom jezeru i u blizini Valjeva.
Sagovornik tog lista navodi da je za izgradnju nekih puteva već korišćena nova tehnologija u kojoj se koristi elektrofilterski pepeo iz TE "Kostolac" i dodaje da je problem u tome što se on tretira kao sirovina, iako podaci merenja nivoa zračenja u okolini termoelektrana pokazuju da je ono oko sto puta veće nego u blizini nuklearnih elektrana, što samo pokazuje koliko je pepeo iz takvih postrojenja opasan.
Primarijus doktor Radomir Kovačević, toksikolog iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović" i bivši dugodišnji načelnik Centra za radiološku zaštitu, ističe da pepeo ni u kom slučaju ne bi smeo da se koristi u izgradnji puteva.
"Problem je u tome što niko ne može da garantuje da će taj pepeo da bude stabilan pod svim uslovima, jer ako dođe do tektonskih poremećaja i potresa ili, primera radi, rekonstrukcije puteva, zračenje iz pepela se oslobađa, a onda može nastati situacija mnogo gora nego što je sada. Umesto da zrači samo na deponijama, koje moraju da budu bezbedne i izolovane, bez mogućnosti pristupa nestručnima i nepoželjnima, on će da zrači na celoj teritoriji Srbije, što je nedopustivo", navodi Kovačević.
On objašnjava da, bez obzira na ozakonjene standarde i granice doza koje su dozvoljene, svaka doza, pa i najmanja, može dati značajne promene u svakom molekulu, a naročito u biomolekulima čoveka.
"Sve se najbolje ogleda u promenjenoj strukturi obolevanja i umiranja u Srbiji sa epidemijskim porastom malignih oboljenja", ističe on.
Ivan Andrić, direktor Zavoda za kolovozne konstrukcije Instituta za puteve, međutim, ističe da pepeo može da bude na asfaltu.
"Mi radimo na tome da se pepeo stabilizuje sa cementom uz dodatak aditiva. Razvili smo tehnologiju takvih cementnih stabilizacija poput šljunka s površinskih kopova 'Kostolac' u kombinaciji sa elektrofilterskim pepelom. Cementna stabilizacija izvedena je na nekoliko ulica u Požarevcu, na lokalnom putu Živanovića brdo - Osečina u dužini od tri i po kilometra i u Ulici 9 u Srebrnom jezeru", kaže on.
"Ova vrsta novih tehnologija ima znatne prednosti u odnosu na klasične u smislu veće otpornosti na dejstvo mraza i smanjenog upijanja vode", naveo je Andrić za "Alo", dodajući da se primena pepela, sem u nosećim slojevima u kolovoznim konstrukcijama, u budućnosti planira i ya završne slojeve nasipa, kao i u izradi asfaltnih slojeva.
TENT: Pepeo je sirovina, a ne otpad
S druge strane, u Termoelektrani "Nikola Tesla" negiraju navode o zračenju i ističu da su poslednja merenja urađena prošle godine od 23. do 25. avgusta, i to na deponijama TENT A I TENT B, te da je nivo zračenja tada, kao i uvek do sada, bio ispod dozvoljenih, a zakonom propisanih granica, ali bez konkretnih podataka o iznosima izmerenih zračenja.
U TENT-u navode da je odluku o prodaji pepela donelo poslovodstvo EPS-a i TENT-a na osnovu sve većih zahteva domaćeg tržišta.
"Tom odlukom nije prekršen nijedan važeći propis ili zakon, jer je prošle godine donet Zakon o upravljanju otpadom, kojim se pepeo tretira kao industrijska sirovina, a ne opasan otpad", kažu u TENT-u za "Alo".
izvor: b92
